VINOM TE UBIJAM TUGO – Ljiljana Tamburić
VINOM TE UBIJAM TUGO
Pijana sam…Znam…
Al’ sećam se svega…
U vinu vidim voljen ti lik…
Bila sam boginja, ne samo žena
u tvojoj glavi zatočena
a ti iz duše poslednji krik.
Stežeš mi srce u snažnoj šaci
pa ga svom snagom cediš ko nar…
Vidim krv svoju u ovoj čaši,
da mogu imuna da budem bar…
Nego se žurim da te dotaknem,
da se otrujem…
i da izdahnem.
Pa pijem… Pijem…
Ni svesna nisam koliko dugo
sećanja snujem…
A znam da svaki gutljaj tog vina
moram već sutra da odbolujem…
Pa stegnem zube i čašu slomim
da ti poznati ne gledam lik…
Oprosti vino, nisi ti krivo
što postah ljubavni gubitnik.
Jer ti me kuneš iz čaše pune
ne mogu više da trpim to;
Bacam to staklo, prozračno, tanko
da sebi ne stvorim još veće zlo…
Sa čašom lomim i srce svoje
iz njega ističe crvena bol,
ta krv i vino, iste su boje
a ja na ranu posipam sol.
Pijana sam… Znam…
Pijana od čežnje…
Vino mi više ne gasi žeđ,
dobro je društvo sa čašom prvom,
posle od pepela kisela ceđ…
Što za utehu ne nađoh drugo
oprosti meni, pijanom robu,
nego te vinom ubijam tugo,
dok me sećanja primiču grobu.
Ljiljana Tamburić
Није у конкуренцији за награде!
ЦРВЕНО ВИНО – Здравка Пап
ЦРВЕНО ВИНО
Ако љубиш, љубав нек буде црвено вино,
опиј се и пусти страст да те води
и преузме власт у теби.
Нека вино буде молитва усана,
и тиха ватра што срце буди,
у свакој капи по једна рана
и једна радост да се опросте људи.
Нека вино памти шта ми ћутимо,
и каже ноћи оно што не смем,
да с њим се ломим, да с њим се мутим,
ал’ чисте душе ујутру да устанем.
Чаша која остаје пуна – Бојана Петковић
Бојана Петковић, Лапово
Чаша која остаје пуна
Не волим те као младост.
Она пије нагло
и не памти укус.
Волим те као вино
које не тражи брзину
нити сведоке.
Прошли смо године
у којима се људи мењају
као етикете на боцама.
Ти си остао
у ономе што се не види одмах
у стрпљењу,
у начину како ћутиш
док ме слушаш.
Љубав није занос
који се сутра објашњава.
Она је трајање
које се не хвали.
Укус који остаје
и кад нема више ничега на столу.
Настави са читањем “Чаша која остаје пуна – Бојана Петковић”
J A D
U stradanju svome ugledah ti lice
bljesnu tihi zračak potonule nade
dok me život lomi grubo, nemilice
ti okrenu glavu ruku mi ne dade
U tišini srca gasnule su ptice
što su nekad snile prolećne balade
na gitari staroj naprsle su žice
u grudima bol se već polako krade
Kao staklo duša slomila se tada
i u prah se snovi rasuše bez glasa
ostah sam na pragu vlastitoga jada
u tami bez puta, bez svetla i spasa
Sada pružam ruke ka večnosti hrlim
Dok me senke zovu gde glasovi ćute
kao staru ljubav tamu da zagrlim
da je nežno milo privijem na skute
autor
Jovica N Ðorđeviċ
17.01.2026g
ДАН ПРОЛАЗИ – КОЗИЋ САША
Једем кору хлеба
Морам
Гладан сам
Пијем воду
Слатка је
Нисам знао да ће бити
Радим морам
Да живим,
Једем
Сунце пржи
Киша Пере
Ветар суши
Дан пролази
Зној бришем рукавом
Постаје ми прохладно
Ћутим и радим
Ноћас ако Бог да спаваћу
Ваљда неће
бити хладно
Ако буде биће
Још једна будна ноћ
У ТВОЈИМ ОЧИМА – Александра Јоксимовић
У твојим очима крију се сва мора са
једним зрнцем песка у десном оку.
Кроз твоје трепавице нежност
исијава и свет постаје тиши,
љубав гласнија, а душа сјајнија.
Срећа је у малим стварима:
у додиру,
у паузи између речи,
у тишини која говори више.
Није то само светлост,
већ мир који у једном
тренутку ублажи све
и постане радост.
Твој поглед се чује као
мелодија
што свира право у срце.
УЛИЦА СТРАСТИ -КОЗИЋ САША
Ходам улицама страсти, у руци носим своје срце , доказ да волим. А докле, не знам.
Можда до краја времена, или до мириса процветалог багрема.
И када утихне љубав, ја ћу бити ту. Чекаћу. Чекаћу повратак љубави у мој живот.
Чекаћу као пас и бићу срећан да чекам некога кога волим. А шта ће бити, не знам, а није ни битно.
Важно ми је да сам добио још једну прилику у животу и да је нећу пропустити
_________
___________________
Ljubavno vino – Jelena Odić
Jelena Odić, Sremska Mitrovica
Ljubavno vino
Svet je uvek mišljenja istog
Da vino deli na hladno i vrelo
Neko bi čašu rozea čistog
A neko voli crno il’ belo.
Postoji suvo za znance prave
Slatko i što manje sladil
Ono što se nosi na slave
I ono pitko što grlo hladi.
Ja ipak imam podelu drugu
Ni po boji ni ukusu svom
Imam ono što upija tugu
I ono što prija srcu mom.
Zatim postoji vrsta jedna
Što sa dna duše sećanja budi
Pa ona vrsta pažnje vredna
Što tera strah kod dobrih ljudi.
Ipak mene uvek veseli
Ono što jezik razveže smelo
Iskreno kaže šta srce želi
Ljubavno vino je remek delo.
ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ – Славица Јовановић
Славица Јовановић, Шабац
ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ
Лелујање чокота се чује,
ко вучја завијања на месечини,
све лозинке стиходарјем частим,
да отворе врата божанске љубави,
вином црним, белим или розе,
то Св. Трифун орезује лозе.
И ја имам мираз да напуним кућу,
то су моја вечна виногорја,
ту су младице и изданци,
виногради у праскозорја.
Озаре ме и препороде ме,
винарије кушаонице,
моје су резнице ожилиле се,
знају пут којим лете птице,
те небеске мале суђенице
и радости наших првенице.
И ја имам мираз рујно вино,
румене образе у свануће
миомирис тамјаника шири,
вино то је моје надахнуће.
Песникиње о вину песму пишу
и стабљика ожили се нова,
протицаће вино као река,
пуно пуце од рајских вртова.