Усне су ти зрели гроздови пред брање,
дах ти разноси листове виноградом.
Предајеш се, као зрно пред гажење
које у овом плесу налази свој дом.
Поглед твој, разоткрива ми тајне старе –
тајне које године не могу да покваре,
о слаткоћи што се гнијезди у чаши вина,
о гутљају у којем сакрила се истина.
Цакле се очи, као празни кристал поред нас,
румене се образи пошто испили су свој спас,
преплићу се прсти као гране винове лозе,
поред истине, љубав једно у другом налазе.
(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.142.167 пута)