УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –


УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ

Кад восак капне са свеће,
бројећи протекле  зиме,
све отргнуте  године среће,
недостајењем целива ти  име.

Кап  црног  вина, да ми је
с  тобом  ко  некад  да  делим,
не  би  се  питала  сад шта  ми је
у  снег  се  претворим, замрзнем, обелим.

Ту  кап пролићу  земљи,
где  ти  се  тело  стопи,
крај  слике  твоје  остаћу
црно  се  по  споменику разлије, покропи.

Мермер  вино  попиће,
уместо  здрвице среће,
без  тебе  , као  без  себе
отапам  се  ко   восак  свеће.
Настави са читањем “УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –”

Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов


Снежана Марко-Мусинов, Земун

Ватрено љубавно осокољење

Ко је икад на жар људског срца закуцао
у искрености својој није се покајао,
отворила су му се одлучно врата љубави
коју нежност осећања успева да настави.

Кад се срећом јутро дочекује
сан прижељкивани се остварује,
омаловажавање пожељно није,
свака радост тело чврсто обавије.

Љубав се топлом емоцијом поплочава,
она грли, снажи, вољу ојачава,
доприноси повезивању мисли
радост да тугу диљем почисти.

Силовитог чаробног штапића нема,
упознавање је нових мисија смена
за позитивну енергију будућих успомена,
за глас за љубав поља су отворена.

Пољупцима уздигнути у орбиту љубавну
мењамо стварност често горко суморну
и усмеравамо се на знатно боље
да се и други енергично на том путу осокole.

Суптилности романтичних осећања
и чаша ароматичног вина топлину поклања
кад се од непца спорим потезом одваја,
а очи упрте у оног ко срце сродне душе осваја.

Љупкост привлачности женственост подразумева
и знање које од уобичајеног није тање,
свуда око нас су посејане дневне сање
способност је та да их неостварених бива све мање.
Настави са читањем “Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов”

НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић


Слађан Илић, Трговиште – Књажевац


НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА

Наићи ћеш некад на човека
може бити у парку на клупу
и ћутањем поклонићеш оно
што већ дуго не може да купи.

Наићи ћеш некад на човека
на пецању или путовању
на станици или близу куће
једног јутра ноћу или дању.

Наићи ћеш некад на човека
може бити свако место јавно
причаће ти о животу своме
као да се знате већ одавно.

Причаће ти о љубави некој
наићи чеш некад на човека
говориће о грешкама својим
или срећи какву дуго чека.

Наићи ћеш некад на човека
кога више ти ни срести нећеш
само оне са великом душом
у животу много мање срећеш.

Примети ће у очима твојим
а срео је и он разне људе
наићи ћеш некад на човека
причаће ти да му лакше буде.

Он то није чак ни пријатељу
те је тајне чувао за себе
а једном ће можда исто тако
неки човек наићи на тебе.
Настави са читањем “НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић”

Нафора – Ненад Карић


Ненад Карић, Лазаревац

Нафора

Врлине у катакомбама,
ризнице искона тихују,
поруке скривене у боцама,
песме лагуми стихују.
Спокој таме их облива,
прах-праха лице обасипа,
запечаћена истина,
купа се у тајни вина.
Рука им брижна прилази,
прегршт на челу бора,
хлебом га насушним мази,
причеста, чини се нафора.
Ред смернога народа,
ка храму Божјем се тиска,
вино са благословом Бога,
поруку од Исуса упија.
Живели, здраво нам било!
Нафоре причест се прима.
У крв вам се вино претворило!
Љубав је дивна истина.
Настави са читањем “Нафора – Ненад Карић”

БЕШЕ НЕКАДА – КОЗИЋ САША

Не разумем.

У годинама сам када и не морам

много да разумем

 

У моје време било је другачије.

Знало се.

Радиш , ако хоћеш да имаш.

 

Лепо Сремац каже:

„Оно наше што некада бијаше.“

И било је само наше

 

Данас су се вредности самог живота промениле.

Данас, што већа будала ,

више пара.

 

Ако доспеш на ТВ, благо теби.

А хоћеш?

Не мораш ништа да радиш.

 

Како рече Лаза:

„Све ће то народ позлатити.“

 

Данас влада духовна туга.

Правих вредности

више нема.

Нико их не поштује.

 

Данас је време друго.

Што више знаш , већа си будала.

Што си већа будала , више пара.

 

А само се то,

у данашњој Србији,

вреднује.

Sećanje

Sećanja

Istom ulicom hodam,

neka druga lica srećem.

Ulica poznata, sve već viđeno.

Vreme je stalo —

ogoljena sećanja rukuju se s nadom

da ću te sresti baš tu, na uglu Pošte.

Osmeh mi prikriva setu,

a usne šapuću, kao nekad:

„Hoćeš li mi pripaliti cigaretu?“

Opet je kišni oktobar

ulicu obojio u šareno,

samo ja sam ispod kišobrana

tužna i sama.

Osmeh mi i danas

prikriva setu na licu.

Davno je bilo

kad si mi pripalio cigaretu

ispod cvetnog kišobrana,

ispred stare pošte.

Ljudi bez lica, puna ulica.

Duša prazna.

I da te slučajno sretnem,

taj trenutak bio bi moja kazna.

МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић


Данијела Арсовић, Ужице

МАЛА ВИЛА

Зора јутром вилу пробудила.
Дивља ружа нежно је умила.
Лице бело сунце обасјало,
хаљину јој гора оденула.

Дугу косу, до паса расплела,
око главе, мален венац сплела.
На ливади шири своја крила.
Од других се вила вешто скрила.

У праскозорје, слушала пој птица.
Милова је од росе капљица.
Насмејана, кроз гај је ходила.
Другарице миле потражила.

Угледа их, стоје крај извора,
Умива их водом рујна зора.
У коло се јутром ухватиле.
Своју малу вилу загрлиле.
Настави са читањем “МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић”

МОСТ – Дејан Маринковић


Дејан Маринковић, Ужице

МОСТ

Лебди облак у кревет ми паде, боже мили што ми је овакву даде
Анђеле мој малени ,  ти пахуљо нежна,

краљице моја снежна, туго неизбежна
Дај ми срце себе душу рашири ми своја крила девојчице моја мила
Ту на земљу мени паде, ко ли ми те такву даде

Одавно ме мучиш, таква каква јеси и запитах себе

Мили боже Где си!
Алфа и омега, почетак и крај,
дај ми целу себе откључај ми рај!
Ја ласкавац нисам свиђаш ми се знај.

Зар да пустим те у Рај, па ја волим прво себе

е пиши ми приче празне, да ти за мном срце зебе,
не говори малена волим само тебе
Ти ме лажеш као други, и дани су кратки дуги
Желиш да ти се ја предам,рећи ћу ти јасно Не дам!!!
Не дам Срце,љубав,душу јер не расту поред пута
А ти ради како хоћеш, нек ти душа вечно лута
Настави са читањем “МОСТ – Дејан Маринковић”

Хоћу вина и пјесме – Урош Аћимовић

Урош Аћимовић, Пожега (Западна Србија)

 

Хоћу вина и пјесме

Хоћу вина,
Хоћу пјесме,
Још ми није вријеме мријети,
Још сам жељан емоције!

Емоције што ми од ње срце заигра,
К’о у младости руменој,
Емоције што ми од ње очи,
К’о фењери жути у сред ноћи, засјаје.

Ах, да ми је вина,
Ах, да ми је пјесме,
Ма да ми је година која мање,
Још би свијет видио мене!

Ах, да ми је вина,
Ах, да ми је пјесме,
Па кад улица се њена
Опет сјети мене…

Ах, да нам је вина,
Ах, да нам је пјесме,
И Париз и Сена
У заборав би пали!

Ах, да нам је вина,
Ах, да нам је пјесме,
Да нам се ватра распламса,
Зору да будимо!

Настави са читањем “Хоћу вина и пјесме – Урош Аћимовић”

ИЗА ПЛАНИНЕ – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао за нову књигу

Дође доба које кораке успори и скрати, а мисли и погледе према пријатељима усмјери, који се као карике почињу расипати, један по један од старости трошити и недастајати!

ИЗА ПЛАНИНЕ

Кад утихне јаук и вјетар се смири,
из пукнутог штита изникне цвијет,
кроз прозор тијесан сунце провири,
па мирисом наде опије свијет.

Све тешке гóре што бејасмо их прошли,
сад чине се мале, к’о облак од дима,
јер дому смо свом најзад стигли,
где ране се лијече топлим речима.

Заборав брише оштре гребене,
ал’ чува онај сјај у дубини,
док срце полако, из сјенке снене,
пружа руку тој новој ведрини.