Dok toneš u san

 

Dok toneš u san i lagano te obuzima blagost noći
tiho ću, na prstima, do tebe doći
stajaću tu, u nekom ćošku dalekom oku
samo ću te pogledom dodirnuti meko
dodirom pera pauna
gledati te tako mirna, sanjiva
kako ti osmjeh na licu počiva
dok ti ime tišina noćna doziva.

Dok te od svega krade san,
dok za sobom ostavljaš još jedan dan,
doći ću nečujno sa sjajem Mjeseca
što proviruje kroz prozor usnule sobe,
prekriću ti lice zvjezdanim prahom
i otići s prvim Sunčevim zrakom
u nepregledne šume dolazećeg sutra.

Dok ti mir prekriva lice i svakoj bori utire trag
poput Mojre što sreću donosi
na jastuku ću ostaviti nevidljiv znak
bez dodira, bez riječi,
kao dah ljetnje noći,
u snu svom ćeš znati sve ono neizrečeno
što odnose dugi dani neodsanjani
rosama sjetnim prekriveni.

Dok u san toneš, snevajuć ko zna šta
stajaću poput Anđela Čuvara
nevidljiva, daleka,
tek ovlaš pogledom te dotaći
sa čela umornog pramen maći
i s rumenim zracima jutra
otići u svoje nepoznato sutra.

Eh,taj kompresor-miško pločić

Sedim u hladu,i ubijam se od dosade
Posla nema,i vreme nikad da prodje
Ceo dan sedim,i ne radim ništa
A tri sata nikako da dodje..

Nisam neki radnik,al ne volim dosadu
Milije mi je kad se nešto radi
Al danas je dan izgleda za odmor
Sedećemo sve dok kompresor ne proradi…

Postoje šanse da ga poprave narednog meseca
I onda da krenemo u radove nove
Da dignemo Kruševac put i zaradimo pare
Da bude bolje naredne godine nego što je ove…

A sad sedimo i koristi nema
Koristi nema,a i dosadno mi je
Sedim u hladu i prolaznike gledam
I sam se pitam dokle će ovo da traje…

Ma nek traje dok traje
Sve to ide u službeni rok
Kad majstori poprave kompresor
Tad ćemo da završimo kružni tok.

tmina

                                           Kafe bar, 2017.

oglašavanje
tišine u zaostalim
satima
kad godina i njeno ruho
menjaju narav
i način hoda
tada u ponoć počinje nov život
sa starim scenariom
budan pre svih piću kafu i
čitati novine u kojima
opet nisam ja
i tako sve dok vetar
njiše grane
i baca otuđeno lišće
na pragove tuđinaca i ljudi bez
mana
prosipanje tišine
po mokrom
podu predsoblja
i kupatila
kuda tumaraju bube
bauci i 
pauci
kao jedno nastojanje
života da
sve čovečije što postoji
se troši
u poslednjem zrnu peščanog sata
kada sklizne
niz ždrelo samoće
i utihne kad drugi
progovore
odajući počast meni pod
zapaljenim listom novina
čiji plamen kao duh
odlazi nebu prositi
tišinu

Opet ti i ja _ Miško pločić

Korak po korak,opet ti i ja
Naša se ljubav opet vratila
Ne možeš bez mene,ne mogu bez tebe
Zašto da kažemo sebe…

Stvoreni jedno za drugo,pričaju nam svi
Da najlepši par smo mi
Al sad je najvažnije to
Da smo opet zajedno…

I neka nam ljubav večito cveta
Ko što na nebu zvezda sja
Evo ti srce moje na dlanu
Samo za tebe,dajem ti ja…

Korak po korak,i opet si moja
Kao nekad kad delili smo sve
Nek večito,srećo,bude tako
Voleći te,i ti voli me.

SVETI PROROK ILIJA-Miroslav Krnjeta

Rođenjem te anđeli vatrom povijahu
plamenom hraniše silom ognjenom blagosiljahu,
javiše svetu rodi se prorok u Tesvitu
Ilija vatra Gospodnja seva silu gromovitu.
Ispod zvezda u pustinjama živeo u molitvi,
čuda činio,vaskrsnuo udovici sin mrtvi,
spusti oganj sa neba zapali Bogu
a zrečevi valovi ni varnice ne mogu.
Sveti Ilija snago Gospodnja
zvao si narod rušite lažne idole
vrati se Izrailje u kuću Avrama ne ljubi vale
nema bekstva od mača i nebeskog ognja.
Car Ahav i opaka Jezavelja te goniše
a ti reče psi će vam krv lizati i kosti izesti,
Gospod oblacima čuva Iliju a desnicom udari tri godine suše
srce Ilijino umoli podaj Gospode zemlji milosti.
O sveti proroče vatro i grome Božiji
pred Jelisejom ti udari plaštom po sred Jordana
anđeli te živog odnesoše na ognjenoj kočiji
Gospod će te vratiti poslednjih zemaljskih dana.
Kada grmi zemlja se trese munje sevaju
sveti Ilija po nebesima vozi vatrenu kočiju.

НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић

НЕМАМ ПОЈМА

Могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Ја немам појма с ким сам и где сам
На дно ме тешко безнађе вуче

Зато сам очајан, можда и бесан
Да ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда
Нисам ни овде, још мање тамо

Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара
Виси о концу и једва стоји

За мене гине, страда и вара
Добро је, каже, и кад се боји

И баш се трудим да га разумем
Некад га опсујем, ређе и пљунем

А њега брига, јасно се види
Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Настави са читањем “НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић”

ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић

 


ЦАР ДУШАН

Несрећа нас тешка притиснула
Као стрви што срну раздиру
И бакљу нам у грло метали
Манастирски метох и земљу отели.

Све вас повах за својом трпезом
Да заједно савет поделимо
Буну нама да ли је чинити
Ил главу паклу похранимо.

Сведочење наше од давнина
Седиште нам на векове века
Трагови су српски на светој нам земљи
А награда, борба биће нама.

Туга, беда одасвуд притисли
Дал чекање нама је чинити
Ујармљени не можемо бити
Трговина утешит нас неће.

Настави са читањем “ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић”

Plači u samoći–miško pločić

Plačeš sama u samoći
Suze grešne samo liju
Jer grešnici što zasluže
To i dobiju…

Plači,plači,samo plači
Plakali su i zbog tebe
Nek te suze podsećaju
Da i povredjeni povrediti znaju…

Nek ti suze kvase lice
Nek te vole ko i druge
Jer i zbog tebe su mnogima
Oči bile pune tuge…

Plakali su zbog tebe mnogi
Sad ti plači zbog toga
Iako kazna kasno stiže
Ipak ima Boga…

Sada tuguj i plači
I like suze u samoći
Nek te svaka kletva stigne
Nek ti budu tužne noći…

Nek te stignu muške suze
Muška tuga i muški bol
Nek mi oprosti dragi Bog
Al zaslužila si to.

Noćni preferans

 

Kotrlja se noć
prijeteći da me povede
zabranjenim granicama nespokoja
skliskim strminama već viđenog.
 
Aprilska kiša razbija tišinu
zvuci stare balade u pozadini
konfuznih misli
još jedna nervozno zgnječena cigareta
sjaj upaljača i novi oblak dima
još jedna propala rima
kojoj nedostaje ona jedna jedina
riječ…riječ kojom se bujica
neukroćenih rijeka zaustavlja.
 
Kotrlja se noć
svoje bitke biju damari
na potezu su mudri kraljevi
i zadnji as je pao
izgubila je dama herc
kockar smiren ustaje
vrijeme je da se odustaje.
 
Kotrlja se noć
sa svim svojim tajnama
oblačno nebo mjesec je sakrilo
odnekud se iskrala jedna
zvijezda treperava
i dok nečujno ti na jastuk pada
blijedi odsjaj starih snova
neosjetno sjećanja briše.
 
Kotrlja se noć
nova cigareta baca plavičast dim
kocka je bačena…nemam ništa s tim…

Настави са читањем “Noćni preferans”