Поштовани песници, драго ми је да сам уочи 9. рођендана, у прилици да Вас подсетим да смо 17.09.2012. године основали Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” са седиштем у Крушевцу. Оснивачи удружења су били: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Спасоје Ж. Миловановић и Драган Тодосијевић. Прва се у удружење учланила Марина Адамовић из Ниша и зато има чланску карту са бројем 1. Удружење је наставило активности неформалне групе песника са сајта PoezijaSCG. Агенција за привредне регистре у Београду је решење о регистрацији донела 21.01.2013. године и објавила да је Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” регистровано под датумом оснивања 17.09.2012. године. Тако су се отшкринула врата за даљи узлет поезије на овом сајту и на свим просторима где се говори и пише на српском и свим сличним (међусобно разумљивим) језицима са Екс Ју простора.
Зато сам у прилици и да Вас подсетим да смо, да би званично обележили оснивање и почетак рада, у среду, 30.01.2013. године у 18:00 сати у КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ представили нашу прву књигу “ПРВИ ПУТ” и по први пут искорачили пред суд јавности као регистровано Удружење песника Србије. Тако смо на симболичан начин означили нови почетак…
Подсетићемо Вас и видео записом који је тада снимио Славиша Паунковић. Сада погледајте цео видео снимак и фотографије како је то било 30.01.2013. године. Подсетите се и шта то пише у најави ове књиге… /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
Мића Живановић и Љуба Обрадовић – срећа је у поезији и музици
Када је песник Бранко Миљковић рекао „Једног дана сви ће писати поезију!“ био је у праву. Управо ова књига, Први пут, то показује. Она је ковчег пун блага, а благо представљају песме, исписане чистим срцима. Од љубавних, преко родољубивих до описних песама, песници нас воде кроз њихов свет тако да се књига Први пут може сматрати и путоказом те је ја топло препоручујем свима.
Наташа Марковић и Светлана Ђурђевић на првој промоцији књиге
ПОЕЗИЈА, ТО СМО МИ… Сви ми имамо душу. И свих пет чула. Мислимо, осећамо, видимо, слушамо, додирујемо и… ПИШЕМО. “Само ми знамо зашто пишемо” . Свака нам је песма као биљка, пазимо на њу, да нам је неко не огребе, понизи, исмеје. Овај сајт нам је омогућио да износимо скривена осећања, снажне емоције, љубавне, сетне… кроз редове ‘песмом’ прозване. Нико не може да држи у руци коцку леда дуже време… Тако је и са поезијом. Лакше се осећамо кад наша песма дирне папир и угледа светлост дана. У неком зборнику, разним часописима, или на поезијасцг, где нас чита безброј људи… Зар то није предиван осећај док посматрате сопствену песму и пуно лепих коментара или критика, бодове које осваја, победе које остварује или статистику колико је пута прочитана.
Ја сам иначе пажљива кад стичем нове пријатеље у приватном животу. Ођедном ми се чини, овде на www.poezijascg.com, да сте сви Ви, моји велики пријатељи. Песма нас је повезала тј. мене са вама и то је допринело уздизању моје душе. За разлику од осталих уметности, кроз поезију можемо побећи из своје духовне чамотиње. Не осећамо се усамњени јер нас читају и пишу нам. Писање уопште, све нас оплемењује. Песма је победа над страхом од празнине. Поезија је настала паралелно са другим уметничким жанровима, а ми смо, чини ми се, срећници које је узела у своје крило.
Надам се да ћемо још низ дугих година, читати једни друге, објављивати, подржавати се, упознавати и у свему томе бити ЈЕДАН ТИМ јер смо се сместили у ЈЕДНУ КУЋУ, са именом www.poezijascg.com. За сада смо ту, преко 350 чланова ”песника” али са жељом, вером и надом свих нас, да ће нас убрзо бити много, много више.
Захвална срцем, свима који ме читају или су ме читали и обрадовали коментарима. У сваком случају ја тежим ка томе да овај сајт буде највећа кућа, отворена за СВЕ ПЕСНИКЕ Света и ЕКС-ЈУ простора.
Хвала свим песницима на несебичности у ангажовању за пројекат *ПРВИ ПУТ – ПОЕЗИЈАСЦГ*. Свима нама желим много успеха и много објављених збирки.
Где то гледају Љуба и Спале ???
РЕЦЕНЗИЈА Пало нам је у похвалу, част и дужност да о песмама песника који се представљају у овој књизи напишемо најкраће могуће коментаре. Посао нимало лак. Напротив, напоран, одговоран, али захвалан, јер нас води у бескрајно лепу авантуру душе – у спознају најдубљих емоција сваког песника и песникиње, који су у овој малој антологији- брању, или изложби цвећа, приложили најмање по четири своја разнобојна, мирисна, најлепша, цветића. Од неколико ласкавих имена за људе који пишу песме – песме у ужем смислу речи: лирске и епске, и у ширем: приче, новеле, приповетке, приповести, драме и романе-прозу, наше драге кoleге са интернет сајта Поезија СЦГ могу уз своје лично име и презиме с правом додати: песник, поета, бард, лирик, стихотворац и још неке називе којима се означава ова узвишена духовна, интересантна, величанствена, друштвено корисна људска делатност. На наше задовољство и на понос сајта, и свих, нема ни једног, који бар једно од ових лепих имена не би могао да припише свом имену. А неки – и име бард.
Сви су песници, сви су жреци лепог, племенитих осећања и савести човечанства… Са таквим уверењем и примерним познавањем поезије сваког овде представљеног песника и песникиње крећемо са коментарима од по десетак редова, од првог на списку по азбучном реду.
