ПОМЕРИ СЕ МАЛО-Здравка Пап

У очима бљесак
ватра у срцу
не прелазе у срећу
куцају на врата
да се вежу
у линију живота
а буктињу и сјај
показују пут
ја те у тами чекам
и надам се да ћеш доћи
у очима видим патњу
у срцу милујем сузу
дођи и не питај
како сам жива
чекање ме доведе у рај
срце твоје носим на длану
да му нико не каже
помери се мало.

СА МОЈЕ СТАНИЦЕ-Здравка Пап

Са моје станице
Убрзо ће да крене воз
У којем ће бити сва моја уштеђевина
У једном погледу, пољупцу и загрљају

Са моје станице
Никад нико неће запевати
И сви ће ћутати у неправди
И бити огорчени у процени

Са моје станице
нема преседана у казни
И нема суза , туге и жалости
И нема споразума ја теби ти мени

Са моје станице
Неће бити знакова и путева
Где се можеш сакрити од грешака
И лажима спасити из пакла страдања

ПОЕЗИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОЕЗИЈА

За ову људску делатност везане су приче, сазнања па и жеље. Велики Пољак Парандовски каже да је поезија ,,пролеће душе“ и још каже: „ Постоје песници који су се одазвали одређеној идеји у неком историјском тренутку, неки су чак прелазили у друге књижевне родове и они јединствени Богом дани песници који су имали, или морали имати тај велики инстинкт“.

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗАВЕРА-ЗДРАВКА ПАП

Завера надања и проклетства
чуче једна крај друге и
сумњају
и чувају стражу испред речи
да се не промени и буде боље.

Завера надања и проклетства
не седе без свог циља и желе
у свему да се сложе и угуше
све пред собом и угасе наду
да ће љубав истерати мржњу.

Завера надања и проклетства
носи све црно и дише злобом
да се претвори у црног ђавола
и радост претвори у сузу.

ЈЕСЕН ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић


ЈЕСЕН ЖИВОТА

Што порани јесен рана
Чини ми се јуче било
Дал ми стиже зима врана
Или ми се само снило.

Нису снови но су јава
Замренила ноћ бесана
Црне мисли роји глава
Испред мене дан без дана.

Сад ме греје зима хладна
Обамрла душа мрени
Дал ме чека судба гадна
Или само гроб ледени.

Кад на небу светли звезда
Мене црна моја чека
У окриљу трнов гнезда
Да битујем до навека.

Стари су нам говорили
Кад закљуца црна врана
Од судбе се не сакрили
Коб је наша зацртана.
Настави са читањем “ЈЕСЕН ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић”

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END


Сајам књига у Крушевцу 2023. – Љубодраг Обрадовић говори песму уз
музику “Adagio-JohannSebastianBach”:

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли,  сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
Настави са читањем “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END”

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO – Jasmina Dimitrijević

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO

Svetlucaju kapi kiše dok mermernom pločom klize,
k`o da se iz staklastih očiju gorka suza sliva.
Sudbina te vrti u krug,pravi životne reprize,
da jedan nesrećnik stoji pred drugim što tu počiva.

Znam da bi puno rekao ,al` usta ostaše nema.
Samo me sa izbledele slike prazni pogled prati.
I dok se tako gledamo u meni živi dilema
da li će tvoja prošlost znak mojoj  sadašnjosti dati

Neću čitati sa slike kakav ti je život bio.
Sebično ću pričati kako se moj nesrećni ruši.
Neću želeti da znam šta si ti pokojniče snio,

podeliću sa tobom sve ono što nosim na duši.
Shvatam dok ovde pred tobom  provodim zadnje minute,
mrtvi su najbolje društvo,samo slušaju i čute.

© Jasmina Dimitrijević, Srbija

SUDBA

Hej sudbino, kurvo, izdajice,
što mi dobre karte ne podeli;
zašto mrsko pljuješ mi u lice,
kad na kocku stavljam život celi.

Zašto tugu u me osokoli,
satra sreću iz grešnih nedara;
pa udari gde najviše boli,
odra kožu sa nežnih rebara.

Što skrnaviš nabujalu mladost,
te zalomi cvetak u povoju;
što povredi jedinu mi radost,
belu ružu najmiliju moju.

Sa nebesa Bog nam ruke pruža,
milost sveta skinu teški jaram;
te zaceli jedina mi ruža,
verom sudbo i ja tebe varam.

autor
Jovica N. Đorđević

МОЈА ЈЕ ДУША

Моја је душа зрневље
Просуто по путу срамежљивости
И окићена љубављу у стиху
Моја је душа нарамак дрва
И буктиња која лиже по ранама
И нада се да ће једног дана прогледати
Моја је душа суштина
У којој игра истина и правда
И у којој певају радост и срећа
Моја је душа љубавна ружа
У којој се кидају латице срца
И која због сваке грешке плаче
Моја је душа извор љубави
У којој се играју и певају деца
И у којој анђели испуњавају жеље