6 Marko Milivojevic

Pitam se kome je u ovoj noci kao meni Ko je tuzan A ipak srecan sto postoji. Kome je zivot bolniji od bola uzasniji od sudbe a ipak tako mio, drag tako nezan, plah. U ovoj noci sam sam. slusam, cekam dan jutro sto me voli sudbu sto me moli da nastavim ja I jutro … Настави са читањем “6 Marko Milivojevic”

Pitam se
kome je u ovoj noci kao meni
Ko je tuzan
A ipak srecan sto postoji.

Kome je zivot
bolniji od bola
uzasniji od sudbe
a ipak tako mio, drag
tako nezan, plah.

U ovoj noci sam sam.
slusam, cekam dan
jutro sto me voli
sudbu sto me moli
da nastavim ja

I jutro ce doci
i mladost ce proci
bicu neko ja
kad pitaju me
zasto cutim sam
zasto placem sam
zasto pevam sam
ja znam, da ostavim trag.

5 Marko Milivojevic

Dete sam bio u sebi tugu krio ni slutio nisam da cu tako tuzan biti. Kraj mene je bio. U sebi bes sam krio ni slutio nisam da cu tako besan biti. Mali je bio. Ni slutio nisam da je njemu teze nego meni srce sam mu slomio.

Dete sam bio
u sebi tugu krio
ni slutio nisam
da cu tako tuzan
biti.

Kraj mene je bio.

U sebi bes sam krio
ni slutio nisam
da cu tako besan
biti.

Mali je bio.

Ni slutio nisam
da je njemu teze nego meni
srce sam mu slomio.

4 Marko Milivojevic

Besane noci noci bez sna u mome srcu tuga je sva Jos korak jedan rupa bez dna u mome srcu muka je sva Jos jedan dan opet sam sam. Demonska reka u mojoj krvi otrovan dah. I strah, i strah, i strah.

Besane noci
noci bez sna
u mome srcu
tuga je sva

Jos korak jedan
rupa bez dna
u mome srcu
muka je sva

Jos jedan dan
opet sam sam.

Demonska reka
u mojoj krvi
otrovan dah.

I strah, i strah, i strah.

3 Marko Milivojevic

Korak po korak, ludnica nemir po nemir, bolnica Bolesna glava, tamnica Umorno srce, grobnica. Mislim o tebi,sudbina Jedna za drugom, godina koracam dugim hodnikom necujno molim, pogledom. Nada u meni umire Zivot u meni, ponire Sada je vreme, ubij me. Koracam slabo, nestajem Da zivim ovde, prestajem Ne zivim vise, umirem. Svojoj se smrti radujem.

Korak po korak, ludnica
nemir po nemir, bolnica
Bolesna glava, tamnica
Umorno srce, grobnica.

Mislim o tebi,sudbina
Jedna za drugom, godina
koracam dugim hodnikom
necujno molim, pogledom.

Nada u meni umire
Zivot u meni, ponire
Sada je vreme, ubij me.

Koracam slabo, nestajem
Da zivim ovde, prestajem
Ne zivim vise, umirem.
Svojoj se smrti radujem.

2 Marko Milivojevic

U sumornom srcu bol,cemer i jad uvek srece gladan patim,placem sad. Moje srce zeli dah, zivot i dan malo blage kise san miran i lak. Pusto, bolno srce U mislima sam Nikad mek i lagan Mislim da je taj Dan sto mucno boli tezak, jak i strah iz dubine duse tezak, vrlo plah Od moga … Настави са читањем “2 Marko Milivojevic”

U sumornom srcu
bol,cemer i jad
uvek srece gladan
patim,placem sad.

Moje srce zeli
dah, zivot i dan
malo blage kise
san miran i lak.

Pusto, bolno srce
U mislima sam
Nikad mek i lagan
Mislim da je taj

Dan sto mucno boli
tezak, jak i strah
iz dubine duse
tezak, vrlo plah

Od moga mladog srca
napravio prah
U mojom mladoj glavi
nacinio krah.

1 Marko Milivojevic

Hladno je napolju,                                                                Pored, sveca je gorela Njega majka je molila Hladno je napolju. Sveca je gorela. U uglu ja sam sedeo Tiho plakao, cutao U uglu ja sam sedeo. Sveca je gorela. Cujem ih vicu, odlazi crna mi miso dolazi dani hladni i sumorni. Sveca je gorela. Hodnik mracan, koferi On odlazi, odlazi Nikad … Настави са читањем “1 Marko Milivojevic”

Hladno je napolju,                                                                Pored, sveca je gorela

Njega majka je molila

Hladno je napolju.

Sveca je gorela.

U uglu ja sam sedeo
Tiho plakao, cutao
U uglu ja sam sedeo.

Sveca je gorela.

Cujem ih vicu, odlazi
crna mi miso dolazi
dani hladni i sumorni.

Sveca je gorela.

Hodnik mracan, koferi
On odlazi, odlazi
Nikad se nece vratiti.

Kako plakati – M.A.

plakati se može tajno ili javno tajno je nešto luksuznije dosta se  živaca potroši a šteta se ne deli ni sa kim može se uštedeti samo na maramicama jer se nos sme obrisati i zavesom od tila javno je jednostavnije dosta njih će ustupiti deo svojih nerava na seckanje vika je propratna pojava koju delite … Настави са читањем “Kako plakati – M.A.”

plakati se može tajno ili javno

tajno je nešto luksuznije

dosta se  živaca potroši

a šteta se ne deli ni sa kim

može se uštedeti

samo na maramicama

jer se nos sme obrisati

i zavesom od tila

javno je jednostavnije

dosta njih će ustupiti

deo svojih nerava na seckanje

vika je propratna pojava

koju delite s prisutnima

jedini problem je kako sebi dokazati

da je sutra isti

ali

ipak

dan

(upravo brišem nos venčanicom koju vam poklanjam)

i da za njega treba lice i dušu

prefarbati smehom

bez obzira na razloge

vešto dizajniranih dešavanja


Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 1. Не удаљавајте се много од себе. Изгубићете се. 2. Ако није прихваћена умом, светлост која изађе из човека кратког је века. 3. Потражите себе – и тамо где сте мислили да вас нема. 4. Бог је у нама. Зато га и не видимо. 5. Тамо где видик пуца, и најманје … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

1.
Не удаљавајте се много од себе.
Изгубићете се.
2.
Ако није прихваћена умом,
светлост која изађе из човека кратког је века.
3.
Потражите себе –
и тамо где сте мислили да вас нема.
4.
Бог је у нама.
Зато га и не видимо.
5.
Тамо где видик пуца,
и најманје се види.
6.
Лепота свитања је страна
онима који дане претварају у ноћи.
7.
Ако се ослањате само на себе,
имате најбољи ослонац.
8.
Човек је онакав каквим га направимо.
9.
Полетеће свако коме дате крила.
10.
Ако сте на правом путу,
свако време је право.
11.
Сит пас уједа.
Гладан се бори за наклоност.
12.
Много је неприродног у људској природи,
и превише природног у свету
који нас окружује.
13.
Трудите се да вас има и у роси.
Заједно са сунцем.
14.
Живот нас стално уверава –
да је могуће и немогуће.
15.
Не памтите до сутра,
опомиње јуче!
16.
Ако се дуго не враћате себи,
може се десити да пронађете другога у себи.
17.
Птице никада не заборављају
места одакле су полетеле.
18.
Не стављајте главу на меко.
Пропашће кроз нечије снове.
19.
Кад вас сатерају у ћошак,
не гледајте округло па на ћоше.
20.
Другачије изгледа и бреме
када се стартује на време.
21.
Треба одвајати зрна од кукоља,
да се не би у кукољ претворили.

BRODOVI………..AM

Pucinu glatkoce  brodovi rezu, u oku im mome lepota se kupa; zovu me ka sebi al’ me kotve vezu i grumenak duse sto uzasnut lupa.   Ostajem po strani, brodolomnik suvi, dok plutaju zelje vrh talasa voda; uzalud dovici kada svest ogluvi, kada se oslepi podno plava svoda.   Tajac vlada. Sve vec miri mirom, … Настави са читањем “BRODOVI………..AM”

Pucinu glatkoce  brodovi rezu,

u oku im mome lepota se kupa;

zovu me ka sebi al’ me kotve vezu

i grumenak duse sto uzasnut lupa.

 

Ostajem po strani, brodolomnik suvi,

dok plutaju zelje vrh talasa voda;

uzalud dovici kada svest ogluvi,

kada se oslepi podno plava svoda.

 

Tajac vlada. Sve vec miri mirom,

koraci u sljunku paraju minute;

zovu me u dube da plovim svemirom,

i  tonu i jedre, nemiloscu cute.

 

A kolac od neba roni se nadamnom,

u grlu mi plamen i jedini puti;

uzalud su slasti kada nisu samnom,

kada bistri sanak svo jeste pomuti.

 

Pritiskaju pramci i krme dubine,

u dalji se gube zadnje krhke nade;

gledaju me, ja bih da skrijem istine

u oku sto pisu, da sidro izvade

 

iz blatnoga srca putnika bez puta,

da otisnem ude u vire i bure;

pa  grumenak suvi nek’ odvazno pluta,

bezbrizan sto casi nepovratno jure.

 

Pucinu glatkoce sumrak poharao,

u sljunku ni korak vise se ne cuje;

samo brodolomnik bez broda je znao

to svemira prasak truje ga i kuje,

 

paperjastu volju sto oslonca nema,

ostajem po strani medj’ cunima dna

u oku bez slika nezasita drema

vrh talasa zelja, dok brodovlje sna

 

mozda moje bese, al’  ih strepnja uze

obris horizontom zavestanje radja;

srescemo se jednom u bezdanu suze

i otplovit’  tiho, ja i moja ladja.

 

maj 2010.