Tišina — Marina Adamović

otvorila sam jastuk i napunila ga zvezdama guste draperije će sa svakom poravnati račune jedno će oko simulirati pomračenje drugo ću milosrdno spustiti na petu sobu ću javno proglasiti snom i sklopiti ruke sebi oko uma drhtaću u ritmu i njihati dušu sutra će ipak stići novi dan tako stari običaji kažu a moj bol … Настави са читањем “Tišina — Marina Adamović”

otvorila sam jastuk

i napunila ga zvezdama

guste draperije će sa svakom

poravnati račune

jedno će oko simulirati pomračenje

drugo ću milosrdno spustiti na petu

sobu ću javno proglasiti snom

i sklopiti ruke sebi oko uma

drhtaću u ritmu

i njihati dušu

sutra će ipak stići novi dan

tako stari običaji kažu a moj bol ga rađa

16 – Dejan Perić

— Izvinite gospodine, hodam, govorim, vidim, a nemam glavu. ** Naravno.Eno onaj tamo ima samo pola glave, onaj je samo kostur, ovome nedostaje  noga, a ovaj ovde je samo noga, pa opet hodaju, govore i gledaju. Šta će tebi glava kad,  eto, možeš i bez nje. — Ne znam, ne treba mi. Evo vam tada … Настави са читањем “16 – Dejan Perić”

— Izvinite gospodine, hodam, govorim, vidim, a nemam glavu.

** Naravno.Eno onaj tamo ima samo pola glave, onaj je samo kostur, ovome nedostaje  noga, a ovaj ovde je samo noga, pa opet hodaju, govore i gledaju. Šta će tebi glava kad,  eto, možeš i bez nje.

— Ne znam, ne treba mi. Evo vam tada i ruka.

** Hvala, daj je onom bez noge.

— Hoću.

** Drugu daj onom starcu, već dugo nema nijednu.

— Dobro.

** Noge daj devojčici.

— Hoću.

** Eno, onaj jadnik ima ruke, noge i glavu ali ne i ostatak. Ti ćeš mu sigurno dati.

— Ali meni neće ostati ništa.

** Tebi i ne treba.

— U redu, daću mu.

** Tako, sad te više nema.

— Nema me, ali da vas ipak pitam.

** Pitaj.

— Kakvo je ovo mesto i otkud ja ovde?

I bî kraj — Marina Adamović

posle devet dana bez hleba i vode Deukalion posluša naređenje i pobaca kosti velike majke najednom se nasmeja ogorčeno -ja potop kamenom kamen  mene kretenima takvom se društvu nisam nadao povadiću kosti potpisane svojom krvlju moje ime je konac čovečanstva-

posle devet dana

bez hleba i vode

Deukalion posluša naređenje

i pobaca kosti velike majke

najednom se nasmeja ogorčeno

-ja potop kamenom

kamen  mene kretenima

takvom se društvu nisam nadao

povadiću kosti potpisane svojom krvlju

moje ime je

konac čovečanstva-

PROMENE HOCE ~ milka vukic v.

Ljubavlju hranjen I uhranjen Biserima kicen Uzbrao mlado voce Sad jos i Promene hoce… Pogledaj, Bez duse i uma Zavlaci se po parkovima.

Ljubavlju hranjen
I uhranjen
Biserima kicen
Uzbrao mlado voce
Sad jos i
Promene hoce…
Pogledaj,
Bez duse i uma
Zavlaci se
po parkovima.

Pisati i disati — Marina Adamović

kada pišem….. moje lice postaje slika Sunca titravih nijansi hoda Lune kroz nebeske pejzaže ma oluje što me lišćem kiti….. kad prekrijem reči (da se ne vidimo) lice mi je bezbojna splačina pocepana strana starog kalendara (eto ne bih znala da  nisam posečena) ogledalo žmuri da ne prsne od stida

kada pišem…..

moje lice postaje

slika

Sunca

titravih nijansi

hoda Lune

kroz nebeske pejzaže

ma

oluje što me

lišćem kiti…..

kad prekrijem reči

(da se ne vidimo)

lice mi je bezbojna splačina

pocepana strana

starog kalendara

(eto

ne bih znala

da  nisam posečena)

ogledalo žmuri

da ne prsne od stida

Pokušaj — Marina

moje misli iz sabranih slojeva mozga naležu pod injem godišnjih nanosa . neka neka rastopiću sve kada odgonetnem šta to znači verovati u sreću a ne u epitafe mraka iz zasede

moje misli

iz sabranih slojeva mozga

naležu

pod injem godišnjih nanosa

.

neka

neka

rastopiću sve

kada odgonetnem

šta to znači

verovati u sreću

a ne u epitafe

mraka iz zasede

231 – Dejan Perić

sa mnom ništa ne počinje ali sve prestaje rodio sam se i umro sam u isto vreme u jednom trenutku kuda idem i zašto ne znam ali noge ne staju i uvek na nekom drugom mestu izmišljam tvoju ljubav koja nikad nije ista (jer sam te zaboravio) 

sa mnom ništa ne počinje
ali sve prestaje
rodio sam se
i umro sam
u isto vreme
u jednom trenutku

kuda idem
i zašto
ne znam
ali noge ne staju
i uvek na nekom drugom mestu
izmišljam tvoju ljubav
koja nikad nije ista

(jer sam te zaboravio)


_____()______ Nevena Ugrenović- Iskrica

Priznajem a šta to nemam pojma ja sam nebo i zamlje voda i vatra kad me pomešaš dobićeš ukus gareži i prehladu da me pamtiš pa makar i po lošem.

Priznajem

a šta to

nemam pojma

ja sam nebo

i zamlje

voda

i vatra

kad me pomešaš

dobićeš

ukus gareži i prehladu

da me pamtiš

pa makar i po lošem.

Вулко Шћекић, СВЕТА МЕТА

Вулко ШЋЕКИЋ СВЕТА МЕТА Христе Боже, један вапај Прах мој Теби упућује, Због вере нам Православне, Народ нам се истребљује. Ти нас учи да кошуљу, Ко ти тражи, дај и јакну, Они чине све што могу, Из Србије да нас макну. Они траже мало земље, Ми дајемо много више, Рачунајућ’ да тај поклон Код тебе … Настави са читањем “Вулко Шћекић, СВЕТА МЕТА”

Вулко ШЋЕКИЋ

СВЕТА МЕТА

Христе Боже, један вапај
Прах мој Теби упућује,
Због вере нам Православне,
Народ нам се истребљује.

Ти нас учи да кошуљу,
Ко ти тражи, дај и јакну,
Они чине све што могу,
Из Србије да нас макну.

Они траже мало земље,
Ми дајемо много више,
Рачунајућ’ да тај поклон
Код тебе се добро пише.

Они удри један шамар,
Ми окрени образ други,
А они тад’ из потаје,
Нож зарише у нас дуги.

Не умемо злобни бити,
Гене такве ми имамо,
И спремни смо да злочине
Забораву све предамо.

Oни завет неписани,
Међу собом строго воде,
Да што једном они купе,
У туђина да не оде

За нас ништа свето није,
Ни Косово ни Србија,
Због кесице сребрењака,
Јуда нам је фамилија.

Послаше нам разне секте,
Многе друге поклисаре,
Да тумаче Свето Писмо
И библијске књиге старе.

Па нам јасно указују
Да је наша права вера,
Да је наше царство горе,
Да идемо пут тог смера.

Царство Неба ком’ стремимо
Увек нам је била мета,
Туђин душу нашу хоће,
Јер жив Србин њему смета.

Сви нас у то убеђују,
Белосветска нова влада,
Да светије није ништа,
Но за Христа да се страда.

Они веру упражњују,
Да што више блага створе,
Не марећи то што многе,
Народе ће да поморе.

Мајданпек,
лета Господњег 2004.