kada pišem….. moje lice postaje slika Sunca titravih nijansi hoda Lune kroz nebeske pejzaže ma oluje što me lišćem kiti….. kad prekrijem reči (da se ne vidimo) lice mi je bezbojna splačina pocepana strana starog kalendara (eto ne bih znala da nisam posečena) ogledalo žmuri da ne prsne od stida Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли … Настави са читањем “Pisati i disati — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
