www.poezija.rs

budimo se

jer smo živi

……………. i pričamo

…………….jer život ne ćuti

jeini razlog za novi san

je

……………. probuditi se

i

čuti sebe

…………   s ove strane zamagljenog prozora

sjajna mesečina

silazi

i

gleda me jasno

.

mozak prima belinu

i

utapa je u misao

.

pišem pesmu

koju mi Mesec šalje

i

stojim vedro

bez straha

………..od………….

skore……………….

………………………..smrti

zemnog tela

u pustinji osećanja

široka oaza čuđenja

noć je rasprostrla

danu …………………..opelo……………………………….

u hladnom odsjaju melanholije

.

raskopah i krenuh

kroz fosile  uspomena

.

još ima nade

.

sanjar sam

iscrtan  dvostrukim bunilom reči

kotrljajući se danima

hodala sam do Partenona

ljudi su prolazilili

i

gledali me

misleći da sam zalutalo štene

.

opčinjenost je postala nežnost u belom

pomilovala me je po njušci

a ja

nisam ni osetila kako me pretvara u kamen

kao Sunce svetlost u razvejani dan

i kako zauvek ostajem prikovana

za mir i lepotu

nejčvršćim delom sebe

vrabac se uvukô pod kišni prsnik

mravi su trčali ludo kroz sebe

ribe su plovile kô olujno lišće

.

ne recite kako je jeza

naznačila

urlik vasione

Bila je noć.

Bila je tiha noć.

Bila je prekrasna tiha noć.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt.

Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt pod zatvoreno nebo.

Bila je jedina tiha noć od prekrasnog stakla.

Bila je.

Staklo se rasprslo na unapred poznati broj zgaslih lampiona.