www.poezija.rs

Danima pišem oproštajno pismo Glavom dotičem svoje misli Sunce se smeje Mesec se prikrada Vetar raznosi zavejane reči Jednim okom prebrojavam Drugim umačem srce u mastilo Zamišljam imena Krojim postojanja . O Ovo bi pismo sjalo filozofski Kada bi bilo Mâ kog Da ga Primi

(10.mart 1880. datum rođenja Disa) Noćas me je pohodila pesma Tuga ne zna za buđenja moć More — Očaj S grobom u NIRVANI . Noćas me je pohodila pesma Sada spavam u opojnoj peni Plavet sanjam bez krvi i zla  

Vetar me je učio da letim, Breza – Da se razlistavam; Ko ću biti sutra Ako je mojom rukom pisala Bezimeno tuđa?

dva očajanja ———————- jedno u duši drugo u srcu tiho naležu na zemlju ———————- i umiru u meni

Provlačim prste kroz kosu fluorescentna svetla lutaju kako je neizdrživo bela pruga u belom prozorskom oku kako je snažan šum slepe noći provlačim prste kroz vasionu

Otkako sam u snu ubila mrava u vidu čoveka (na svom pokrovu) Od tada pišem rekvijume čoveku u vidu mrava (na svom krevetu)