Тихује тихује предивни Истер
пахуљом обали облачи хаље
пјевуши умилно бескрајна ријека
ишти ме даље нађи ме даље
Страхује страхује предивни Истер
да му над извором више не бдим
страхује страхује хоће ми косу
прамењем да му у ушћу лебдим
Тихује тихује мили мој Истер
куне ме током а ток му тих
нек пустош буде сваки твој стих
ако га не сних ако га не сних
1993.
(Прочитано: 45 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.290.018 пута)