Gase se ulične lampe
sa njima i ostaci nade,
kroz mračne ulice vidim barikade i rampe
uzalud sam koračao sve propade.
Sedim u parku kao sova
izbuljenih očiju,bez svrhe tražim izlaz,
kad tonem gde je svetla bova,
betonske utvare zatvorile prolaz.
Žar cigarete u noći jedino svetlo
buljim u njega ledeno prazno,
um me izdaje baca na blokova guvno
umorno srce šapuće dosta je bilo.
Zora je blizu ali tako daleko
noćas nema zvezda ba nebu,
da je magla tu,barem neko,
da vidi tragove poraženog
u životnom žrebu.
Umoran sam od hodanja kroz džunglu
gase mi se sveće na svakom uglu,
pad na beton posle svakog sprata
kakav je ovo put bez otvorenih vrata.
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 584.785 пута)
