.
Opet je pokušao pobjeći,
Na udaljenom otoku zaspati…
Ogrnut tišinom prirode,
U ritmu morskih talasa…. bez svetionika.
.
Sprečavaju to, vraćaju ,
Rasparanu kožu heftaju…
Zatvaraju mu oči, guše glasne žice…
Tuđi bol im “ide na živce”…
.
U njemu ratuju unutarnji organi,
Pomisao um razbija…
Pale se i gase stanice nerava….
Al’ koga to zanima?!
.
Zacviliće i njihovi mačići….
Porez mora da se naplati…!?
(Прочитано: 38 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.756 пута)