МОЈА ЛУКА
Има реку посред града,
Без таласа, вез вирова.
У песми је увир нашла.
Текла река Лепеница.
Има хумку на пропланку.
У срце ми цела стала.
Ту су деца ратом пала.
Текла река Лепеница
Има птицу од камена.
Крилом ломним наткрилила
на хиљаде сањалица.
Тече река Лепеница.
РЕЧИ ПРОТИВ ПОЕЗИЈЕ
Између агава и жбунова нара
Шаптао је напуклим гласом
У увојке моје мокре косе
Да писање стихова краде
Сате и дане у неповрат
Док су таласи бели змајевити
По морској пучини јездили
Одвео ме је босоногу
Далеко од врелог жала
У сеновиту шуму
Борова и чемпреса
У одаје од маховине
С украсима од јантара
Попут младог Пана
Изговарао је речи
Пуне мириса и боја
Па сам ухваћена у мрежу
Сребрне месечине
С ума сметнула да је ико икада
Песме певао и стихове писао.
© Љубица Жикић