САМО ЗА ТЕБЕ МАЈКО – Ивана Зајић
Само за тебе нек цвеће цвета,
Нека ти живот постане бајка,
Осети у наручју додир свог детета –
Данас си и ти постала мајка.
Чувај своју ћеркицу к’о највеће благо,
Подари јој љубав срцем својим целим,
Она је твоје највеће богатство –
Све најлепше ти у животу желим.
UMETNOST ZA (K)RAJ – Marina Adamović
Mirno sedi.
Mirno sedi kraj…
Mirno kraj prozora… ona.. molto…
Kraj zatvorenog allegro molto …
žmuri.
Mirno sedi i… slepa, sluša
Betovena.
„Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??“
Zatvoren je pukao,
ona nešto toplo osetila
pa tonula u dane
umetnosti
slepljenih
s betonom
prekrivenim
ko
ma
di
ma
višedimenzionalnih, apstraktnih
oštrica od
sna.
PESMA ZA PIĆE – Mila Jašović
Tapše mi pesmu u ritmu kiše
Mesec dlanovima po stolu
Diktira reči ko vitice
u notni zapis za violu
Kapljice crtaju elipse
Razvrstavam planove po važnosti
Levo za dan apokalipse sa tobom
Desno za dane budućnosti
Mrva razuma manje više
Popićes koktel iz cilindra
i udisati zemlju posle kiše
Ne traži u svemu svrhu
Ako te mehurići plaše
Ti uzmi višnju na vrhu
ja popiću poslednju kap iz ove čaše
ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић
Једна мачка, црна,
наспрам неба,
гризе месец.
Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела, што набујало,
кошуљу прети да поцепа.
Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
из простране пустиње тела твог,
осутог звездама страсти.
Сад ћемо, љубавнице моја,
поврљати траву, месец да гледа.
Сад ћемо, кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти
ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља
преточити…
Сад ћемо потећи,
грлећи се, у космос,
у рајску срећу…
Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.
