Запљускује хриди разјарено море.
Удаљена лађа сред пучине, сама
чека смирај ноћи и зачетак зоре.
Узалуд, јер светлост не допушта тама.
Врх таласа моћног сручи се ко’ ала
на галију с’ које одјекују крици
моћника којим је снага понестала,
а одувек беху охоли силници.
Галиоти бедни саздани од моћи
корбача што снажне ишара им груди
ломе крхка весла усред бурне ноћи
са исконском жељом, да постану људи.
Пуцају ко’ сламка окови и ланци
са мишица оних који досад беху
жртве богохулних, који као странци
злочин прославише у крви и греху.
И док барка тоне у безмерну воду
запевало робље песму завичајну.
У дубини плавој стекоше слободу.
Само море сиње сазнало је тајну.
(C) Душан Комазец
Visits: 103
Today: 3
Total: 184026