Млађано девојче крај уснулих њива
моли небо плаво да јој приђе ближе,
да заједно крену стазом која скрива
ливаду, и цветак што ђул-мирис ниже.
Цео дан им прође у тражењу цвета.
Сви мириси плена, али нису прави,
а они у страху, пристиже крај лета,
узбрали су један цветак нежно-плави.
Док се усамљена ливада без цвећа
заогрће болом, тугом немом доји,
девојка још трага, јер све је подсећа
на тај мирис који више не постоји!
(Прочитано: 356 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.331 пута)