Бескрајна ливада крај класалих њива
моли небо плаво да јој приђе ближе,
да заједно нађу стазу која скрива
цвет најлепших боја, што мирисе ниже.
Цео месец прође у тражењу цвета.
Сви мириси плена, али нису прави,
а они у страху, пристиже крај лета,
убрали су задњи, цветак нежно плави.
Сад је усамљена ливада без цвећа
огрнута болом и тугом се доји,
ал’ трага и даље, јер све је подсећа
на тај мирис који, више не постоји.
(Прочитано: 104 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 269.451 пута)