Светиљка

Једна ноћна светиљка,
сија као сунце,
улицу обасјава,
и све њене људе.

Њене боје радосне,
сваке ноћи светле,
зато свако воли,
с’ њоме да се смеје.

Стиже јутро прелепо,
док се светло гаси,
улица је пуста,
али никад сасвим.

Дан полако залази,
па се зачу вика,
неко срећно повиче,
светиљка је жива.

Боје као магија,
улицом полете,
сваки човек убрзо,
од срца се насмеје.