PROČIŠĆENJA MOLITVA

Zarobljena bol ostaje unutar uma;
uspomene, kao presečene sabljom,
bole skrhanu dušu.
Nezaboravi loše prošlosti, nastanile se u zgarištima,
sada izranjaju iz truleži
svelog lišća.
Ponovno poverenje, grli suvom maglom probuđeno Sunce,
produžava samovoljno čekanje
potiskujući nagon samo sažaljenja.
Ne znam uzvišenost produhovljenosti,
ostajem smirena pred oltarom
u pročišćenja molitvi,
sklopljenih očiju bez
suočenja sa budućnošću.
Gorke suze ostavljam
u pepelu sagorelog tamjana,
skrivenè osveštane istine,
nižem na ogrlicu od polu dragog kamenja.
Savladala sam sve strahove
samoće uskraćene ljubavi,
rađam se iznova:
iz opojnog mirisa molitve svete,
izdižem se, naga pokajanjem ponižena,
kao novo biće,
spremna da volim.

Аутор: Danka Avramović Mijatović

Данка Мијатовић рођена 12. јануара 1981. године, живи под крилима Авале у предграђу главног града Србије. Ова Београђанка стваран свет живи у Врчину остварена као мајка и супруга. Поезијом лута кроз време и сећања својих снова, а светлост неба угледала је прва збирка љубавне поезије "Луталица". Позитивне резултате остварила је на манифестацијама такмичарског духа, где је награђивана првом наградом и похвалом од стране песника Драгана Лукићa. Члан је Међународног књижевног удружења “Неказано”. Почасни члан планинарског друштва "Радан" Бојник-Лесковац. Поред поезије коју неизмерно воли, бави се и хуманитарним радом и редовни је активиста Савеза Слепих Београда. Види све чланке од Danka Avramović Mijatović