POSLEDNJE VEČE

POSLEDNJE VEČE

Neka ovo crveno vino
venama našim sada poteče,
hajde da se zagrlimo,
– ovo je naše poslednje veče.

Nek’ ljubav naša k’o vatra plamti.
A sutra nek’ nas u grudima peče.
Sad i zauvek neka se pamti,
– ovo naše poslednje veče.

Ljubav i vino neka nas opiju.
Za trenutak, svet neka stane.
A oči naše nek’ tugu sakriju,
da lepa nam uspomena ostane.

Tebi u zdravlje ispijam čašu vina,
U ime prošlosti i ljubavi stare.
Jer, kažu da je u vinu istina,
koja leči rane kada prokrvare.

Vesna Stojković, Leskovac

НЕК ИЗ ВИНА ГОВОРИ ИСТИНА – Весна Стојковић


НЕК ИЗ ВИНА ГОВОРИ ИСТИНА

Пехар вина, девојко наточи
да га пију жедне усне моје.
Док ме твоје гледају сад очи,
чаше вина нека се не броје.

Пехар вина дај ми да попијем,
док те гледам образа румених.
Тај еликсир, наискап да пијем
са усана, медних и црвених.

Нек` са вином и крв моја тече,
нека струји кроз вене и тело.
Нека боли и нека ме пече
у грудима, срце узаврело.

Да пољубим слатке усне твоје,
жеља пуста никако да мине.
У пламену гори срце моје,
да л` од вина, ил`твоје близине?

Сипај вина, девојко млађана,
да угасим жеђ срца ми врела.
Пијан бићу до судњега дана.
Нек` ми душа буде бар весела.

Чашу вина сад испијам до дна
и наздрављам болу срца свога.
Тужне зоре дочекујем сад ја
и умирем без осмеха твога.

Када звона са цркве објаве
да се душа опрашта од тела.
Заплакаће твоје очи плаве,
усред мога посмртног опела.

Ако ти је бар имало стало,
проспи за мном кап црвеног вина.
Реци да си волела ме мало…
Нек` из вина говори истина!

Настави са читањем “НЕК ИЗ ВИНА ГОВОРИ ИСТИНА – Весна Стојковић”

ЛУТАЛИЦА – Весна Стојковић

ЛУТАЛИЦА

Лутала сам  дуго пољима широким,
газила сам стазе и гoлe стрњике.
И ходала  по браздама дубоким,
Сабласне сам сенке претварала у слике.

Уморне ми очи гледале у небо,
Дрхтавом сам руком исписала риме.
Наздрављала болу, са вином и хлебом.
Осећала немир како заводи ме.

Пратила сам месец, тог лудог сањара,
док ми се смешио мангупски с висине.
А хиљаде звезда у ритму дамара,
лебделе су небом попут паучине.

Настави са читањем “ЛУТАЛИЦА – Весна Стојковић”