ЛУТАЛИЦА – Весна Стојковић

ЛУТАЛИЦА

Лутала сам  дуго пољима широким,
газила сам стазе и гoлe стрњике.
И ходала  по браздама дубоким,
Сабласне сам сенке претварала у слике.

Уморне ми очи гледале у небо,
Дрхтавом сам руком исписала риме.
Наздрављала болу, са вином и хлебом.
Осећала немир како заводи ме.

Пратила сам месец, тог лудог сањара,
док ми се смешио мангупски с висине.
А хиљаде звезда у ритму дамара,
лебделе су небом попут паучине.

Настави са читањем “ЛУТАЛИЦА – Весна Стојковић”

Visits: 229
Today: 3
Total: 637519