НЕК ИЗ ВИНА ГОВОРИ ИСТИНА
Пехар вина, девојко наточи
да га пију жедне усне моје.
Док ме твоје гледају сад очи,
чаше вина нека се не броје.
Пехар вина дај ми да попијем,
док те гледам образа румених.
Тај еликсир, наискап да пијем
са усана, медних и црвених.
Нек` са вином и крв моја тече,
нека струји кроз вене и тело.
Нека боли и нека ме пече
у грудима, срце узаврело.
Да пољубим слатке усне твоје,
жеља пуста никако да мине.
У пламену гори срце моје,
да л` од вина, ил`твоје близине?
Сипај вина, девојко млађана,
да угасим жеђ срца ми врела.
Пијан бићу до судњега дана.
Нек` ми душа буде бар весела.
Чашу вина сад испијам до дна
и наздрављам болу срца свога.
Тужне зоре дочекујем сад ја
и умирем без осмеха твога.
Када звона са цркве објаве
да се душа опрашта од тела.
Заплакаће твоје очи плаве,
усред мога посмртног опела.
Ако ти је бар имало стало,
проспи за мном кап црвеног вина.
Реци да си волела ме мало…
Нек` из вина говори истина!
© Весна Стојковић 1969. Лесковац
Kатегорија: Oдрасли песници
Divna pesma Vesna! U njoj i ljubavi i vina na pretek. Nadam se da ćeš pobediti!
Hvala Ljiljana od srca! 🍀🕊️🌹❤️