Категорија: Uncategorized

MOJE KOSOVO

Gavranovi opet na Kosovu lete, kruze iznad nase zemlje svete, zloslutne li pokazuju znake, pod bozurima da nam ponize junake. Sveti kneze gledas li sa neba, kazi nama sta nam uciniti treba, kao i ti poginuti casno, ili nam je i zato poodavno kasno. Jugovica nema da barjak ponese, Obilica da topuzom Srbiju protrese, jel … Настави са читањем “MOJE KOSOVO”

Gavranovi opet na Kosovu lete,
kruze iznad nase zemlje svete,
zloslutne li pokazuju znake,
pod bozurima da nam ponize junake.

Sveti kneze gledas li sa neba,
kazi nama sta nam uciniti treba,
kao i ti poginuti casno,
ili nam je i zato poodavno kasno.

Jugovica nema da barjak ponese,
Obilica da topuzom Srbiju protrese,
jel nas kletva tvoja stigla kneze,
mesto sloge da nas rdja veze.

Da nas tuzne skuplja oko krsta kneginja je znala
Da Srbiju dize kad bejase pala,
Ljubostinjom da nas ljubi
Ravanicom tesi,
sto smo gresni sveti kneze greha nas razdresi.

***Radenko Nastić

Otmenih gestova fasada Da zagladi misao-kal Smešilo se tu,poziralo…I sudilo zar? A vreme:Četiri!Pet!Šest!…. I svetla trag I bez :kuda?Kroz bezizlaz Strašću bezokom,srebrom-opkopom Ne putem za Hanan, Osvrtanjem -ko žena Lota. O nebeska tugo! Duž nasipa taštine Zgrbljena u osami oštrookoj Pesmo mog života.

Otmenih gestova fasada
Da zagladi misao-kal
Smešilo se tu,poziralo…I sudilo zar?
A vreme:Četiri!Pet!Šest!….
I svetla trag
I bez :kuda?Kroz bezizlaz
Strašću bezokom,srebrom-opkopom
Ne putem za Hanan,
Osvrtanjem -ko žena Lota.
O nebeska tugo!
Duž nasipa taštine
Zgrbljena u osami oštrookoj
Pesmo mog života.

***Radenko Nastić

Boluju magle sive,i oblak meke svile Juče zbog sutra i noć zbog jutra A ja u srcu slutim odbeglo proleće I nemir polja dalekih dok tiho pada veče. Osmehuju se zore,osmehuju se gore I reke u daljini i zvezde u visini A ja sklopim oči i ćutim. Nebesa se otvore i u oku mom zablista … Настави са читањем “***Radenko Nastić”

Boluju magle sive,i oblak meke svile
Juče zbog sutra i noć zbog jutra
A ja u srcu slutim odbeglo proleće
I nemir polja dalekih dok tiho pada veče.

Osmehuju se zore,osmehuju se gore
I reke u daljini i zvezde u visini
A ja sklopim oči i ćutim.
Nebesa se otvore i u oku mom zablista
Rumeno more.

I čujem,tišina šapuće:proći će sve,
Proći će sve
Nemir utihnuće,i strast,i nadahnuće
Sve će se sliti i od svega biti
Odsjaj rumene zore,kad podješ i ti,…i ti…

SLADJO, SREĆAN TI RODJENDAN

Ona je devojka lepote večne u oku njenom magija caruje, pogledom tužne pretvori u srećne i ponekad srećne tugom daruje. Ona je devojka u čijoj kosi trepere zvezde blistavim zrakom a pramen svaki još po sunce nosi kao brza reka u talasu svakom. Ona ima osmeh koji zna da leči kojim svaku raskoš porazi bez … Настави са читањем “SLADJO, SREĆAN TI RODJENDAN”

Ona je devojka lepote večne
u oku njenom magija caruje,
pogledom tužne pretvori u srećne
i ponekad srećne tugom daruje.

Ona je devojka u čijoj kosi
trepere zvezde blistavim zrakom
a pramen svaki još po sunce nosi
kao brza reka u talasu svakom.

Ona ima osmeh koji zna da leči
kojim svaku raskoš porazi bez reči,
čežnja je i želja koja nemir radja.

Dodirom će svaku da odagna boljku
zato ako sretneš baš takvu devojku
za ime ne pitaj. Sigurno je Sladja.

***Radenko Nastić

Noć biserjem protkana dohodi U paperjastoj izmaglici sećanja Raskovana vrata u nagosti Rasprostru sladost umiranja. Stidne device zaištu bolom Krvave obraze i rumen svitanja Filigran usana jarkost otkri Na dlanu prisnog ćutanja. Žudna,mramorna usni spokojem Zadrhti sjajem neona vaseljena. Gospodar,čudotvorac,pajac na zidu I nemoć bezmerjem iskupljena.

Noć biserjem protkana dohodi
U paperjastoj izmaglici sećanja
Raskovana vrata u nagosti
Rasprostru sladost umiranja.

Stidne device zaištu bolom
Krvave obraze i rumen svitanja
Filigran usana jarkost otkri
Na dlanu prisnog ćutanja.

Žudna,mramorna usni spokojem
Zadrhti sjajem neona vaseljena.
Gospodar,čudotvorac,pajac na zidu
I nemoć bezmerjem iskupljena.

*** Radenko Nastić

Dođi ,ispričaću ti pesmu o sreći Šapnuo mi je vetar jedne noći Kad umre u meni san i dete Nje se nikada više setiti neću moći. Požuri,vetar već nove pesme piše Zastaneš li,odneće nas raskršće daleko I možda se nikad sresti nećemo više.

Dođi ,ispričaću ti pesmu o sreći
Šapnuo mi je vetar jedne noći
Kad umre u meni san i dete
Nje se nikada više setiti neću moći.

Požuri,vetar već nove pesme piše
Zastaneš li,odneće nas raskršće daleko
I možda se nikad sresti nećemo više.

*** Radenko Nastić

Tako ko samozvanac presto Ne večeri ove,ko zna kada? Sjajem zalaska osmehnut U ljupkosti zlatozarnoj mesto, Tako ko Neron “jutarnje igre” Il pozlate kad prostiru Za otmenost paravana Tako u veče ino:Osana! I udaljujući se tako,blizak svemu I pred niskošću tišinom Tako ko samozvanac presto Naklonom sanjara.Snom.

Tako ko samozvanac presto
Ne večeri ove,ko zna kada?
Sjajem zalaska osmehnut
U ljupkosti zlatozarnoj mesto,

Tako ko Neron “jutarnje igre”
Il pozlate kad prostiru
Za otmenost paravana
Tako u veče ino:Osana!

I udaljujući se tako,blizak svemu
I pred niskošću tišinom
Tako ko samozvanac presto
Naklonom sanjara.Snom.