Добродошли!
Nisam ostavio sva tvoja nadanja, istopio ih nisam u bezdanu želja, nisam te voleo još uvek tako, na ivici razuma i osećanja, na mekom jastuku od paperja, još nežnosti mazne nisam ti dao niti još one reči nisam govorio, a sve što nisam, osećam sada, kao da jesam. (Bgd, 05.Jun 2017)
Nisam ostavio sva tvoja nadanja,
istopio ih nisam u bezdanu želja,
nisam te voleo još uvek tako,
na ivici razuma i osećanja,
na mekom jastuku od paperja,
još nežnosti mazne nisam ti dao
niti još one reči nisam govorio,
a sve što nisam, osećam sada,
kao da jesam.
(Bgd, 05.Jun 2017)
Ja sam sakrio snove kod tebe onda kutiju života otvori, pronadji snove pa meni javi kako ćeš lepo voleti mene. Spusti me nežno na otkose trave, neka sam sanjiv al’ budan te gledam ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam nikom da otvara te stranice prave, one o tebi, o nama i meni, one … Настави са читањем “OTKOSI – Slobodan Jevremović”
Ja sam sakrio snove kod tebe
onda kutiju života otvori,
pronadji snove pa meni javi
kako ćeš lepo voleti mene.
Spusti me nežno na otkose trave,
neka sam sanjiv al’ budan te gledam
ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam
nikom da otvara te stranice prave,
one o tebi, o nama i meni,
one o snovima i našim nadama,
dok ležim ovde kod ljubavi prave
na otkosu mirisne i rosne trave…
(Bgd, 04. Jun 2017)
Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja… … Настави са читањем “ČEKAM – Slobodan Jevremović”
Neću da pomeram veliku uspomenu
što tebe sad zove, što tebe sad čeka,
hoću da osetim najdražu promenu
moga života i postojanja,
da tebe nosim zvezdama sanja,
novih vidika, najvećih nadanja,
ti, zvezdo najsvetla moga života,
od onih još nežnih vremena poznanja
duše najdivnih, najlepših snova,
ovde od juče, danas i sutra,
još čekam ja…
(Bgd, 02.Jun 2017)
Ja moram opet pisati reči, cvete moj najdražih naših sećanja, i zvati još tebe, nije mi dobro, nije dok čekam povratak snova, i misli lepote tvoga vraćanja, i misli lepote tvoga radjanja, i misli lepote tvoga uživanja, i misli lepote tvoje iskrenosti, i misli lepote tvoje ljubavi, i misli divnih o tebi i meni, i … Настави са читањем “JA MORAM – Slobodan Jevremović”
Ja moram opet pisati reči,
cvete moj najdražih naših sećanja,
i zvati još tebe, nije mi dobro,
nije dok čekam povratak snova,
i misli lepote tvoga vraćanja,
i misli lepote tvoga radjanja,
i misli lepote tvoga uživanja,
i misli lepote tvoje iskrenosti,
i misli lepote tvoje ljubavi,
i misli divnih o tebi i meni,
i možda ne živim, pa duša piše,
i ništa ne sme da se obriše,
i spomen o nama uvek da diše,
ja moram.
Voljena moja, svevidna vilo,
dražesna osobo mog postojanja,
nekad, pa sada, svejedno kada,
dobroto i leku svih mojih davanja,
tebi dalekoj, al’ bliskoj mom srcu,
u ime svih naših dugih uživanja,
ja moram.
(Bgd, 03. Jun 2017)
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti, … Настави са читањем “LIVADA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi,
rosom da umivaš umorno lice,
znam da hoćeš život da živiš,
pa onda pretvori trenutak takav
u vreme pamćenja, moja lepotice,
narosi se rosom ljubavi moje,
nadživi želje i moje i tvoje,
stisni me nežno u željama jakim,
ljubi mene i nauči da volim
isto k’o ti, uvek k’o ti, tamo,
na livadi zvezdama punoj,
na istini čekanja dugoj,
nauči i mene, baš upravo tamo,
mene, života tvog, najzad, onamo,
na livadi tvoga života, ja samo…
(Bgd, 02.Jun 2017)
Podigni se najzad, najlepša moja, uspravi se i ostani iznad svih onih naviklih potreba od tebe traženih, neka ti drugi sve to učine, neka prevrnu brda i planine, a ti uživaj mirno lepotu duše, iznedri najlepše note ljubavne muzike pa pruži ih meni, da muziku čujem, i mene pusti da sasvim se radujem i sa … Настави са читањем “SNOVIDJENJA – Slobodan Jevremović”
Podigni se najzad, najlepša moja,
uspravi se i ostani iznad svih onih
naviklih potreba od tebe traženih,
neka ti drugi sve to učine,
neka prevrnu brda i planine,
a ti uživaj mirno lepotu duše,
iznedri najlepše note ljubavne muzike
pa pruži ih meni, da muziku čujem,
i mene pusti da sasvim se radujem
i sa tobom ćutim sve naše priče
i sa tobom usnim i sa tobom jutrim
naša snovidjenja, o nama, najlepša
svepostojana, moguća, ljubavi moja,
za nas.
(Bgd, 01.Jun 2017)
Ta prelepa slika života naših, nauljena, naslikana, obojena, doterana, odjednom potonula u beznadju reči pogrešnog sklopa neshvaćanja istine od istih ljudi, ne od krivih ljudi, već voljenih ljudi, tebe i mene. I onda odjednom umesto slike duginih boja ja moram da pitam da li si moja ili odlaziš sad kada treba bole da lečiš, pomoć … Настави са читањем “TUGA I TAMA NA SVETLU – Slobodan Jevremović”
Ta prelepa slika
života naših,
nauljena, naslikana,
obojena, doterana,
odjednom potonula
u beznadju reči
pogrešnog sklopa
neshvaćanja istine
od istih ljudi,
ne od krivih ljudi,
već voljenih ljudi,
tebe i mene.
I onda odjednom
umesto slike
duginih boja
ja moram da pitam
da li si moja
ili odlaziš sad kada treba
bole da lečiš, pomoć da pružiš
meni, tvom večnom i najdražem,
i pre sunca, dana i neba,
da moja budeš i snove da vratiš,
da stanu suze tuge iz srca,
da stane jecaj ime što grca
za tebe samo, a ja sam ovamo,
sam i bez tebe,
bez pomoći tvoje,
opet i ponovo
sam.
Plačem i hodam, kao da neću,
trudim se puno za tvoju sreću,
teturam i hodam
i plačem, al’ moje noge
posrću.
(Bgd, 01.Jun 2017)
Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati … Настави са читањем “DRHTAJI DUŠE NA VETRU – Slobodan Jevremović”
Tada,
travka podrhtava nežnim povetarcem
onim što duše nam seća je milovana,
a jedna je, sama, tamo na proplanku
gde trava i nema, gde duše ne žive,
a ona je jedna, plašljiva, sama,
raste i boli odživi na suncu
gde hlada nema, i nevid je svuda,
na proplanku naših proteklih života.
Tada,
ja neću ubrati travku nežnih drhtaja,
hoću da milujem više od vetra,
hoću da zovem i vičem tebe
i ne znam ja gde sam, ne znam za sebe,
a travka je nežna, drhti i dalje,
pa zlate kapljice rose na suncu,
a meni drago pogledom milim,
i tad tek razumem da ti si ta travka,
najmilu gledam, na vetru prkosnu,
tamo na drhtaju duše na vetru
naših života i naših sećanja.
Tada,
neću te brati, leći ću tamo, najblizu tebe,
i opet snivati, tolikih godina, onaj naš samo,
najlepše duše, najlepši san.
Tada,
nemoj se plašiti, ranjena srno,
ne drhti dušu, već dodji da snivamo
najlepše radosti, najlepši san.
* * *
I onda se budim
i shvatim sada,
ja neću ovde,
ja hoću TADA,
ne treba život, neću ja snove,
hoću da tvoje drhtaje gledam,
hoću da nikome tebe ja ne dam,
da čuvam nežno i ljubav da pijem,
i uvek, da bude, kao što snijem,
tada.
(Bgd, 31. Maj 2017)
U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu, … Настави са читањем “SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović”
U dvorovima saznanja naših,
pa i u holu onog nedorečenja,
na paperju najnežnih ženskih dodira,
ili u snovima, ili na javi,
ja sam ti bio najdraži, pravi
ljubitelj tvojih strofa ljubavi
što precrnu tminu u dane pretvoriše,
što dugo čekane šapate doneše,
a opet, ja ne znam, u snu ili javi…
Spavao sam tvoju lepotu,
voleo sam tebe divnim sutonima,
mazio te stalnu u mokrim jutrima,
pio sam te žedan, dopio te medan,
i opet, ja ne znam, u snu ili javi,
te nesaznane istine naše planete,
ali, ipak, ja stalno, i jesam,
spavao sam te.
(Bgd, 30.Maj 2017)
Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi … Настави са читањем “JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”
Jednom kad vidiš onu zvezdu,
sa svetlošću prepunoj ljubavi,
oštre jasnoće predivnih sećanja,
nemire tvoje odmah izleči,
i miluje oreol tvoje lepote,
ljubi neljubljeno skriveno tvoje,
i čuva te, pazi da niko ne zgazi
tvoje reči i postojanje,
pa ne ume niko tako da voli
na istini skrivanoj godinama
kad moja si bila, a nisi bila,
e ta baš zvezda, najsvetla zvezda,
sa sklopljenim zracima molbe za tebe,
to sam ja.
Pogledaj gore, pošalji milovanja,
moja ljubavi, naših sećanja,
poljubi mene, podari mene,
to sam ja.
(Bgd, 30.Maj 2017)