Категорија: Radenko Nastic

Poznajem te od nekud…
videla sam te u vozu
koji je odlazio,
i za koji sam imala
dve karte kupljene
ne znam…
odnekud drugde,možda još,
poznajem te…
ne znam,ne znam!…
Možda sam te videla na peronu,
na nekoj stanici,u osvit,
na molebanju,u podsvesti,
na novogodišnjem maskembalu…
A možda sam te kupila na rasprodaji,
bilo je sezonsko sniženje ludačkih košulja?
Hm,ne znam…
Možda sam te
medju procvale maslačke ubrala,
možda sam te
od sna ukrala,ne znam?…
Ne mogu da se setim…

Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.
Da li je ponoć prošla?
Gle !U vrtu igraju Klorizu.

Da li će krilo snežno
Dotaći lice meko?
Utešiteljka -pesma kad svrati
Da li će čekati neko?

Kad opiju se igrom sene…
Kad padne svila laka…
Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.

Odlazio nepožudan,tek crte za lik
Daljinama kraden
Drhtajem bitisao
I pio gorčinu zbog nesličnosti
Sa jednoobrazjem većine.

U moru praznoslovlja
Tišinom potvrdjen
Za tajnoviti smisao sazdan
U nepojamnom velik tek
Prozirao je i stideo.

U nemirenju prisan
U odlasku zaštićen
Beskrajnost obujmiti je hteo
I uvek iznova napuštajući
Gubio je i sebe neznanog deo.

Čuj,reći ću ti najveću istinu,
istinu da je laž najbolja stvar na svetu
u šarenom svetu(u kojem je svaka
pesma drugačija
i u njima laž bezlična,
provučena,u istinu utkana.

Čuj.reći ću ti najveću pesmu,
lažljivu pesmu,
kako je pesma najbolja stvar na svetu,
u stvarnom svetu(u kome su
sve pesme lažljive)
istinom o lažljivom svetu
i istinskim pesmama prožete.

Čuj ,reći ću ti najveću istinu
o istinskoj ljubavi mojoj
prema lažljivim pesmama stvarnoga sveta,
o šarenoj laži mojoj
o istinskoj pesmi o
ljubavi našoj lažljivoj.

Ulicom hodila
Drhtava neobuhvatnost
Ćutale zenice,
Ruke ćutale
Krikom se glasio sivi predeo
Ostati hteo klovn na trapezu
Sunce mu dlane spržilo
Stopala zemlja zalila
Tiho,tiše
Mala ptico
Jutro će gorko svanuti
Ulicom ženik će proći
Pesmu će tvoju pevati
U ogledalu jutra
Klovn se tužno smejao

Sam si.
Zaustavljen u koraku
Zarobljen u vremenu
Stablo,breg i sve dokle seže vid,
Sve je golo ćutanje i stid.
Stidne su oči trava
Stidno je rumenilo zore.
Ispružiš ruke ka izmišljenoj tački na nebu
I gle:bezdani se otvore.
Sam si.
Tu negde.U travi.U polju.U tudjem svetu.
Slutiš tek oblak jedan ko pticu u letu.

Niz polja andjeoski meko
Visinama na poklonjenje,Krotkost moja,
Devičanstvo!Vladičanstvo!-ponoćnog sjaja rekom
Gromkije od suze osmeh-tugom

Ne zgasni!Ne!-U vir oka
I San mi na dar
I krvnik,i drug(naličje i lice)
Za Večnost put,Milosnice.

Svetlo u noći-To oganj u noći.
Bezmernoj prizivam Ti glas.
Nebeski biseri na dar-Suze!Suze!

Otmenih gestova fasada
Da zagladi misao-kal
Smešilo se tu,poziralo…I sudilo zar?
A vreme:Četiri!Pet!Šest!….
I svetla trag
I bez :kuda?Kroz bezizlaz
Strašću bezokom,srebrom-opkopom
Ne putem za Hanan,
Osvrtanjem -ko žena Lota.
O nebeska tugo!
Duž nasipa taštine
Zgrbljena u osami oštrookoj
Pesmo mog života.

Osvrneš se,a smeh se zaori
Duž prašnjavih trotoara
U drugih i plač i sjaj
U tebe stasitost kalendara.

Smeh je opet glasan eto
I pahulje opet veju
Istu radost zovu bolom
I isti ih jadi greju.