ЛИСАЦ
Живот је преварант стари
Као лисац се прикада чим се спокој јави
Препреденко један
Не да опоравак ни опуштање
Већ сутра ће опет
Непријатно да изненади
Нови ударац да зада
Не може се њему веровати
Кад ће мало среће да удели
На перону чекам
А возови пролазе
По којој ли цени мир доносе
Не умем да одем
Ни корење да почупам
Мене даљине не зову
Овде ми је суђено да одолевам
Кад ударце примам
Шта ти имаш против мене
Плетеш мреже, правиш замке
Замећеш ми путеве
Саплићеш планове
Пушташ ветар на мој труд
Кад увече плачем
Сузама се умивам
Ујутру сам опет у рингу
Још нисам предала борбу
Смејем се и кад
У себи плачем
Идемо даље лисац и ја
Мора једном да се сване
И несрећник да се обрадује
Ко издржи – победиће.
(C) Нина Симић
(Прочитано: 16 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.172.557 пута)