СТАРА ФРАЈЛА
Много је више
Иза мене
Него испред
Колико пролећа
Је прошло
И колико
Кишних јесењих дана
Колико је пута
Срце заиграло
Од радости
А колико пута
Се стегло од бола
Колико је било
Сусрета
И растанака
Колико брига
И надања
Певало се и
Славило
И на гробље
Испраћало
Градило, стварало
Па рушило
Па све испочетка
Љуљало се
На рукамa
Док је мало
И испраћало у свет
Кад одрасте
Волело се
Лудо и неразумно
И патило
Интензивно
Све је било
У животу
Старе фрајле
Али никад доста
Све би опет
Поновила
По два пута.
Нина Симић
(Прочитано: 15 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.103.204 пута)