Категорија: Miljojko Milojević

PROKOPIJE

Beše davno svetac jedan
k’o što niko bio nije:
skrušen, smeran, žedan…
Gladan, po imenu Prokopije

Kad se nađe u Hameumu
kraj Toplice brze, plave,
odmah shvati u svom umu
opasnosti od poplave.

Настави са читањем “Prokopije – Miljojko Milojević”

METAMORFOZE

Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.

Retki su dani ljudske sreće
kad sve je Lepo i Dobro i kako treba;
kad sija sunce i cveta cveće;
kad grom ne vreba iz vedra neba…

I dani blagi kad rose sitne kiše;
bez strepnje kad cveta nada;
kad vetar ledni poljem ne briše;
kad sneg lagano, tiho, pada.

Izgleda da konce života i đavo drži
i zmija ljuta, otrovna, preti
i moraš biti umniji, jači i brži,
ako ne želiš prerano mreti.

Kažu da nije niko crko od rada,
al rad je ropstvo ako se ne voli,
jer osim tela i duša strada…

Radimo jer ne možemo gladni, bosi i goli,
al kamen sa srca nikad ne pada
jer ropstvo Čoveka najviše boli!

Uprkos svome genetskom kodu
Čovek je otuđen od Rada, Pravde i Istine,
I rob je što večno sanja Slobodu
bez borbe i krvi odnekud da sine.

I kad se dvoje strasno voli
u srcu dok plamte čežnje žarke,
sudba već kroji gnusne varke:
da jedno lako Ljubav preboli
a drugo, do smrti, pati i voli.

Na lancu smrti sve se vrti:
zlo smenjuje Dobro, Lepo ružno guši,
i tako večno do svačije smrti,
kad srce stane i bol i radost u duši…

( ? ! )…

Iako klet, prelep je ovaj svet:
sunce i kiša i vetar i sneg,
ljudi, polja, reke, i do i breg
ko ružin bajni, al trnovit cvet.

(C) Miljojko Milojević

Kafanica “Non-stop”

“Non-stop” kafanica

sve dok traje noćna tama

služi rulju pijanica,

prevejanih varalica,

lupeža i kurvica…

U stecište toga šljama

Настави са читањем ““Non stop” kafanica – Miljojko Milojević”

Hoću da se javiš

Za N.E.

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao dragog gosta.
U mom srcu za te ima puno žara
i previše čežnje i plamena dosta.

Svoju avanturu, nažalost, ne kratku,
da l’ u srcu nosiš kao teško breme,
il’ k’o ludu čežnju, kao tajnu slatku,
koju nikad neće izbrisati vreme?

Zašto ode sa suzom u oku,
s bolom, srdžbom i prezrenjem?
Ja još za te imam ljubav preduboku
al’ sam zbunjen tužnim uverenjem:

da si jedne tople, svetle, majske, zore
svoju čednost bludnom Don Žuanu dala.
Nisam vazal, ni rob, crne ljubomore,
za druženje i poljupce iz srca ti hvala.

Znam da žene svoju čednost gube:
prve bračne noći kad iskreno ljube,
al’ i kad, s razlogom, učine preljube-
i naprave greške preteške i grube!

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao časnog druga.
U mom srcu za te ima puno žara,
iako ga lede i zbunjenost i tuga…

(C) Miljojko Milojević

Predskazanje

Crna eja na prozor mu sleće,
lupka krilom i krešti i pišti…
Što ga srce, što ga glava tišti-
da l’ proleće dočekati neće?!

Zimu zimi uz bolove lude,
kukuvija na prozor mu sleće,
plaši njega, al’ i druge ljude-
on proleće dočekati neće!

Crna eja na prozor ne sleće,
komšija je doček’o proleće,
al’ na odru leden, žut i krut…

Povorka se tužna već pita uz put:
kome eja sad na prozor sleće
ko to leto preživeti neće?

Miljojko Milojević