Категорија: Dragan Milošević

PRVI PUT NA STRAŽI

U tihoj noći stražar
Kao kip u seni stoji.
Misli mu blude
I povremeno minute broji

Na svaki šum
Srce mu zalupa jače.
Da li se neko prikrada
Ili neka zverčica skače

„Još malo“ , kaže sebi,
„Smena će doći“
I poče u mestu cupkati
Uveren da će ga san proći.

Da skrati minute
Prebaci pušku s’ramena na rame,
Napravi grešku
I na suvu granu stane.

Odjeknu prasak u tihoj noći,
Ukoči se i pretrnu.
Je li to od njega
Ili od nekoga u susednom grmu?

Na njegovu sreću
U taj nezgodni čas
U obliku smene
Za njegovo srce dodje spas.

Na kraju kolone , pomisli
„I u ovome ima neke draži.
Nije tako strašno
Pa tek sam prvi put na straži“

Voz Beograd-Zaječar
Železnička stanica Požarevac
13. 02. 1999. god.

ZVER

Srbijo, majko naša, iz srca naših ispevana.
Srbijo, majko naša, krvlju tvoje dece protkana.

Tvoga tela gladna, zver opet na te kidiše
I krvi tvoje dece željna je da siše.

Krv našu traži, krv će našu zver i dobiti,
Al nijedan kamičak tebe neće zdrobiti.

Naši dedovi na turske sablje krv dadoše.
Naši očevi od švapskih kuršuma padoše.

Naša braća u drugu veru se odmetoše.
Neki pak sebe drugim narodom prozvaše.

Mi koji ovde ostasmo, naša mila mati,
Znaj da ni travku tebe nećemo dati.

Nek zagrize zver I čeljust će joj biti slomljena
Jer krv je naša od granita i čelika
Iz tvojih bujnih nedara sastavljena..

Tako velika zver nas može progutati.
Al znaj mila mati ,da ni tada i nikada,
Srpstvo u nama neće zaćutati.

I otrovi zveri nam ništa neće moći.
Nek zna zver da ćemo svojim mačem
Lakše do njenog srca doći.

Zaurlaće zver, počeće sama sebe klati.
Znaj Srbijo, da te i mrtvi nećemo dati.

B E O G R A D
08. 02. 1999. g.

NOVA 1999

Prodje godina još jedna,
Za goli puk
Nimalo mila
Nimalo čedna.

Možda je bila dobra za onog koji
Od tudjeg znoja živi i tudju krv pije,
Al’, videće sudnjega dana
Da i za njega dobra nije.

Prijatelji i drugovi
Moji mili,
Vi koji ste u ovoj noći ovde
I ma gde bili.

Zaboravite u godini prošloj
Sve muke svoje,
Nek’ vam u sećanju ostanu lepe stvari
Da vam srećniju sudbinu kroje.

U godini novoj za sreću vašu
Ne dajte zlu da vas guši,
Otvorite srce i dajte sebe
Svakoj napaćenoj duši.

Sreća nije u parama,
Zlatu i luksuzu,
Sreća je kad svojom dušom i srcem
Uplakanom detetu obrišeš suzu.

Imati bogatstva
I zdrav biti,
Ne znači dobro spavati,
Jesti i piti.

Bogat i zdrav je onaj
Koji u sebi zlobe i pakosti nema,
Bogat i zdrav je onaj koji
Bližnjima svojim samo dobro sneva.

Takvu vam sreću, zdravlje i bogatstvo
U Novoj godini želim,
Jer to će biti prava sreća, zdravlje
I bogatstvo vašim pčelama belim.

B E O G R A D
28. 12. 1998. g.

PITAM SE

Nešto se sa mnom čudno dešava.
Zašto je u mojoj glavi Tvoja glava?
Nešto se sa mnom čudno dešava.
Zašto mi ne daš sna kad’ mi se spava?

Pitam se , zašto kad spavam
Drugi san  osim Tebe nemam?
Pitam se, zašto i kad sam budan
Samo o Tebi  ljubavi snevam?

Oh kad’ bih znao zašto stalno razmišljam o Tebi?
Oh kad’ bih znao zašto Te moje srce priziva k’sebi?

Kao u svim vekovima prošlim Ima odgovor,samo jedan.
Volim Te, draga si mi i Tvoje ljubavi sam žedan.

Majka Te takvu rodi da budeš za me’ boginja prava.
Zato mi je Tobom prepuno i srce i glava.
Настави са читањем “PITAM SE – Dragan Milošević”

PESMA

Pesma je Otac, Sin i…
Pesma je zemlja, vatra, vazduh i voda.
Pesma je stari hrast, leptir
I sve ono iz Nojeve barke što hoda.
Pesma je prvi plač, poslednji dah,
Pozno doba i mladost.
Pesma je tuga, ljubav, bol i radost.

Настави са читањем “PESMA – Dragan Milošević”