Добродошли!
DA, NE ŽURIM Ne žurim… dok ispijam prvu jutarnju kafu koju sam skuvala od sećanja i želja. Ne žurim… do prodavnice na uglu kao nekad brišući suzu. Ne žurim… osmeh da sakrijem od nepravednih kao kamen reči. Ne žurim… da živim… da volim… da… … lažem… Žurim… zato … Настави са читањем “DA, NE ŽURIM”
DA, NE ŽURIM
Ne žurim…
dok ispijam prvu jutarnju
kafu koju sam skuvala
od sećanja i želja.
Ne žurim…
do prodavnice
na uglu kao nekad
brišući suzu.
Ne žurim…
osmeh da sakrijem
od nepravednih
kao kamen reči.
Ne žurim…
da živim…
da volim…
da…
… lažem…
Žurim…
zato što želim
svo vreme
koje imam
da podelim
na jednake delove
tebi… meni…
Jedino i samo
tako mogu…
Da…
… ne žurim!
ŽURIM, ostaje tama, beskraj sećanja, zatvaram vrata. Put, u svitanju nada… Sigurna žurim, bez pitanja, neumorna.
ŽURIM,
ostaje tama,
beskraj sećanja,
zatvaram vrata.
Put, u svitanju nada…
Sigurna žurim,
bez pitanja,
neumorna.
JUČE, DANAS, SUTRA Srela sam te, juče. Nisi znao. Pitao si me: „Kako si, kako su ti prijatelji, rodbina, posao?“ Srela sam te danas. Nisi primetio, da smo razgovarali . „Dugo sam razmišljao, – kažeš mi, gledajući u izlog- da li me se sećaš?“ Pitaš. A sutra? Sediš na … Настави са читањем “JUČE, DANAS, SUTRA – Branka Zeng”
JUČE, DANAS, SUTRA
Srela sam te, juče.
Nisi znao.
Pitao si me:
„Kako si,
kako su ti prijatelji,
rodbina, posao?“
Srela sam te danas.
Nisi primetio,
da smo razgovarali .
„Dugo sam razmišljao,
– kažeš mi, gledajući u izlog-
da li me se sećaš?“
Pitaš.
A sutra?
Sediš na klupi,
čekaš,
a sreli smo se
juče.
Branka Zeng
SUNCOKRET Prežem svoje Posustale želje Od čekanja I htenja Da nestanu Ostanu Skrivene U začetku Pupoljka U Sunce Njih prežem Kao vranci One galopom Ravnicu Pre-jezde Od istoka Do zapada Do noći Jutra I tako Želje Za Suncem Do zrenja A Žetvu Bogatu Čuvam U srcu Kao laticu Suncokreta Branka Zeng
SUNCOKRET
Prežem svoje
Posustale želje
Od čekanja
I htenja
Da nestanu
Ostanu
Skrivene
U začetku
Pupoljka
U Sunce
Njih prežem
Kao vranci
One galopom
Ravnicu
Pre-jezde
Od istoka
Do zapada
Do noći
Jutra
I tako
Želje
Za Suncem
Do zrenja
A
Žetvu
Bogatu
Čuvam
U srcu
Kao laticu
Suncokreta
Branka Zeng
GOVORIM Stvaraš sliku, od mojih reči izgovorenih, bez namere da nemir probude, u tvojoj duši. Stvaraš je od treptaja, što bljesnuše, na tvoja čula uspavana, u tišini velegrada. Treptajima crtaš moje lice, zvezde pune sjaja, to su oči, glas iz nedara to su ptice. Crtaš ih na platnu svojih želja. Ništa ne kazuješ. Dok poziram, … Настави са читањем “GOVORIM – Branka Zeng”
GOVORIM
Stvaraš sliku, od mojih reči
izgovorenih, bez namere
da nemir probude,
u tvojoj duši.
Stvaraš je od treptaja,
što bljesnuše,
na tvoja čula uspavana,
u tišini velegrada.
Treptajima crtaš moje lice,
zvezde pune sjaja,
to su oči,
glas iz nedara
to su ptice.
Crtaš ih na platnu
svojih želja.
Ništa ne kazuješ.
Dok poziram,
Tebi, nepoznata.
(C) Branka Zeng
RAM sprečava bekstvo usplamtalih slika sa grube beline platna koje upija osećanja iskazana pokretom nanesenih boja krijući svoju golotinju bestidno guta maštu slikara i baca je pred užasnuta lica stavljajući gledaoce u svoje okvire. (C) Branka Zeng
RAM
sprečava bekstvo
usplamtalih slika
sa grube beline platna
koje upija osećanja
iskazana pokretom
nanesenih boja
krijući svoju golotinju
bestidno guta maštu
slikara i baca je
pred užasnuta lica
stavljajući gledaoce
u svoje okvire.
(C) Branka Zeng