Добродошли!
Досадно је друже постало све
досадно откад нема девојке те
која је имала ту моћ
да ми осмехом улепшава дан и ноћ.
Нема је а волео бих да је ту
никад је заборавити не могу
ко зна да ли је с неким или је сама
без ње ми је живот најцрња тама.
Волео сам је од живота више
без ње теже се дише
срце прескаче ко лудо да је
за њом вечита чежња остаје.
Она је оно што ми годи и прија
али никада више она и ја
ако је некада будеш друже срео
реци јој да је она једино што сам у овом животу хтео.
Од кише квасни прозори
мене несаница мори
на милост и немилост се деле очни капаци
а у глави ми још тутњају наши састанци.
Питам се: где си сада тако лепа и млада
док мноме несаница увелико влада
можда спаваш, можда си у провод с другим
док ја за тобом у сред ноћи лудим.
Немам спокоја немам ни мира
самом себи личим на вампира
немам мира немам ни спокоја
у касне сате се попије по која.
Целе ноћи на тебе мислим
и на крају ништа не добијем с тим
само подочњаке величине шљиве ранке
и тако годинама дочекујем прве уранке.
Нећу мислити на прошле ставри
прошлост ми само срећу квари
зато ћу наставити даље
све до медаље.
До медаље поштења и толеранције
за све светске нације
желим са свима добар бити
тако ћу једино медаљу поштења добити.
Златне, сребрене и бронзане медаље су узалуд
ако од истих постанеш луд
и не видиш светска збивања та
јер те је зеслепела медаља зла.
Медаља је када си осећајан и чистог образа
када си на врху и после пораза
медаља је када добар човек постанеш
и до краја живота то и останеш.
Дође ми да некуд далеко збришем
да се ником не јављам и не пишем
негде где нико неће за мене знати
и тамо до краја сам остати.
У некој дивљини да одем с вуковима
да с њима останем вековима
барем би ме они више разумели од људи
њихово завијање бих да ме јутром буди.
Ниједна животиња ми не би учинила толико зло
колико људи раде свесно све то
чинећи зло даном за дан
рушећи ми последњи сан.
Од свега овога ништа нисам заслужио
према свима сам се лепо опходио и дружио
а сви су ме подстачињали да бих пао
а ја свима бих срце на длану дао.
Само алкохол
може да ублажи бол
бол према девојци тој
због које сам излио суза не зна им се број.
Апотека нема лека за моју бол
ал кафана има, то је алкохол
који радо с пијанцима пијем
и своју тугу за њом пред њима не кријем.
Кад се окупимо на броју
свако има причу своју
за кафанским столом до јутра останемо
јер немамо коме битни да постанемо.
Сви разочарани и од својих остављени
ал међусобно нећемо бити запостављени
и после фајронта ћемо се дружити
једни другима руку осећајности пружити.
Размишљао сам данима
заиста ме нико и ништа не занима
искрено свима сву срећу желим
али ипак морам далеко да се одселим.
Тако близу а тако далеко
као да је некуд преко
не могу до ње никако стићи
зато ћу целу планету обићи.
Једино ћу тако бити далеко од ње
која ми је некад улепшавала дане
осмехом и погледом својим
док се данас сопствене сенке бојим.
Она је била утеха, скровиште и нада
погледом је чинила да срце не настрада
ал давно су ти дивни дани прошли
обоје смо различитом стазом пошли.
Немој се љутити
немој живце своје убити
срећна увек буди
данас је мало искрених људи.
Ретко ко ти добро мислити може
гледају само да ти одеру то коже
што ти је на теби остало
зло је велико у човечанству постало.
Буди задовољна оним што имаш
немој превише да бираш
све што буде суђено теби ће доћи
што не буде, у неповрат ће проћи.
Схвати да само Бог одређује
а упоран побеђује
препреке су за то да би их прелазили
и из њих као победници излазили.
Ако ниси знао
Бог ти је талента дао
за уметност, спорт, доктора
али је у томе фора
што ти мораш сам таленат свој открити
и с њиме се по свету дивити.
Таленат је у сваког усађен
али у ретке пронађен
многи умру не откривши таленат
проведу живећи погрешно сваки моменат.
Лепо је имати неко занимање
од којег нема одустајања
које те доводи у стање
мира и опуштања.
У професију прелази сваки хоби
без обзира у којој си животној доби
битно је да таленат искористиш само
па да онда лепо нешто о теби знамо.
Затворених очију пишем име њено
име њено никад заборављено
то никад нисам нити ћу порицати
да ћу је се икада одрицати.
Име њено је од свих најлепше
не може постојати лепше
као и она сама што лепа је
само греши што другом љубав даје.
Воли другог бесконачно
припрема се за стање брачно
мислећи да је све то истина што се дешава
док он с другом свој живот полако решава.
Остаће она сама сломљеног срца
а њен “драги” ће другу да прца
ако је некад неко буде срео
нека јој каже да је она била мог живота део.
Дођи, када тешко ми је
дођи, када срце сузе лије
дођи, када туга све јаче бије
дођи, када бол не може да се сакрије.
Дођи, да ме спасиш муке
дођи, пружи ми своје руке
дођи, отпловимо у мирне луке
дођи, да нестану о мени све бруке.
Дођи, буди моја сва
дођи, како бих био трезвен ја
дођи, да ме твоја лепота опија
дођи, да будемо ко једно ти и ја.
Дођи, да те волим и да ме волиш
дођи, да се тугом више не мориш
дођи, у загрљај ми падни ти
дођи, да срећни останемо до краја ми.