НИРВАНА ОД БЕЛОГ
Бела радост у белој ноћи,
бели осмех белим сели,
све је бело поглед цео,
живот бео белим смео,
од смрти се белим дели.
СУДБИНАР
Одлетети с ветровима,
до топлих мора,
на дну пронаћи остатке себе,
постати судбинар рањених амфора.
Живети с рибама од светла,
са шкољкама од боја,
у песку судбину крити,
остати тајна дубина тамних, морски човек бити.
КЛЕКОВИ МРТВИ
Клекови мртви стоје,
тврди ко камен у каменом крају,
а ја се питам, каква су то бића,
која дуже мртва него жива трају?
Одговор немам,а што ми и треба,
нека остане тајна,да људе нове прати,
остала је тужна дилема,
хоће ли такви чудити се знати?
ШАПАТ СЕЋАЊА
другу, Аљоши Бухи, Црвена јабука.
Његова су питања ,
извиднице ума,
кад сећања шапну,
мисо радост буди,
одавно је тајна,
нестала дуга,
дани кишом плачу,
ко да плачу људи.
НА АМВОНУ
Куда да побегне поглед,
у промрзлој ноћи,
утихнулих звона,
кад љубав опрашта себи,
на АМВОНУ младости.
ОДРАЗ
У души одраз.
Мисли су трагови,
ноћ умире,
на обали јутра.
Равница отвара двери,
промакну сове хук,
човек и молитва додир
и Бог је звук.
ТРАГОВИ СТАРИ
Не бриши трагове тврдих падања,
заболећеш светлости врхове,
на њима се учио дизати,
они по њему писали стихове.
Потражи га међу висинама,
у окамењеном времену,
тамо где сахрањују у приче,
где дивови радују истину.
Не бриши трагове тврдих падања,
они су тиха сећања,
на путевима ранама,
по љутим оним странама.
СПОЗНАЈА
Године великих снова
и клавир стари без имена,
звуцима тајнама милују,
пределе времена рањена.
Када изникну Сунца ,
сама без неба,
знак је умора ока,
када отићи треба.
Отићи побећи изнад немоћи,
пронаћи светлост између веда,
открити нова јутра,
тамо где свитања славе Ганг и Брамапутра.
ДОЛАЗАК ПТИЦА
Доносе поздраве времена,
у долажењу празничног има,
ко долзак драгог из великог света,
кад не би дошле једном само,
уплашен бих питао себе,
да нису заборавиле да долете,
да сећања шупљих постале нису,
да нису дементне ?
СУСРЕТ СА СОБОМ
Не може се човек са собом срести,
у дубинама несвести,
док касне мисли иза обарача,
без знања смеха,
од мржње прљав,
у глави греха.
СВЕТЛОСТ
На црној чоји ноћи,
између звезда горе и доле,
тишину обасјава.
У тамној ували неба,
искра трена,
објава јутра разливена.
Ко је чекао буде,
тамо где је нема,
тужнији ће бити за тугу боема.
РУЖИЧАСТО
Заболеше га речи,
није их слушао,
склонио се у тајну,
збунио немире.
Стигло га је сазнање,
да је живот проживео,
између намештених осмеха,
живео је РУЖИЧАСТО.
ЉУБАВ И ПОГЛЕД
Слободна докле допире поглед,
љубав се буди пролећем,
радост тече до ушћа ока.
ПРОФАНА ПРИЧА
Сећања севну,
туга изнад Бога,
сновима уткане тајне лепоте,
за људе ове ПРОФАНА ПРИЧА,
клавир свира,
друге су ноте.
БЕСТУЖНА
Плакати немој,
како ћеш бестужна успомене БОЛЕТИ.
© Андреја Ђ. Врањеш.
