БЛИСКИ ЗВЕЗДАМА
Постоје они који живе изван уобичајених клишеа имају недокучиву машту , ништа их не може померити из тог само њиховог обојеног времеплова. Често улазе у ризик пораза, неки остају на почетку недосањаног сна, добаце кратко,неки доспеју до великих висина. Мајстори замаха, блиски звездама, кистом небо дотичу. Препознатљивих тишина,кад воле љубав обоје Осећајни до дна радости, живот им видом пролази. Мало нас зна, како се радују , колико воле,зашто тугују, ? Иза себе остављају празнину као незавршену слику, умеју непогрешиво да обрадују , радозналци лепоте . Ако смо закорачили у њихове тајне, ако су нас одабрали, ако смо имали ту радост да нас у време уоквире, постајемо део вечности , вире иза времена, сликари.
Постоје они који живе изван уобичајених клишеа имају недокучиву машту , ништа их не може померити из тог само њиховог обојеног времеплова. Често улазе у ризик пораза, неки остају на почетку недосањаног сна, добаце кратко,неки доспеју до великих висина. Мајстори замаха, блиски звездама, кистом небо дотичу. Препознатљивих тишина,кад воле љубав обоје Осећајни до дна радости, живот им видом пролази. Мало нас зна, како се радују , колико воле,зашто тугују, ? Иза себе остављају празнину као незавршену слику, умеју непогрешиво да обрадују , радозналци лепоте . Ако смо закорачили у њихове тајне, ако су нас одабрали, ако смо имали ту радост да нас у време уоквире, постајемо део вечности , вире иза времена, сликари.
ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА
СЛИКАР
Дуго живи као слике његове,
боје су азбука срца,
изложбе акварели душе.
На палети снова
слика најлепшу слику.
Ако му се сан оствари,
надживео је вечност.
ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.
ЉУБАВИ ТРАЈНЕ
Ако сам волео море искона,
волео сам његове тајне,
удисао из њега мирисе плаве,
сновима дувале буре прадавне.
Ако сам волео небо пространо,
летео сам крилима птица,
гледао облаке како се љубе,
изнад људских низбрдица.
Ако сам волео земљу борја,
тражио сам у њој скривене пркосе,
што колевке туге крију,
што се над претке цркве надносе.
НАДАЊА
Надањем је пипао изнад светлости,
тражио неке нове бегунце,
желео је угледати Икара,
који је преварио Сунце.
Цео живот молио је небо,
а оно неумољиво било,
уместо Икара изнад Сунца,
лети авионско крило.
ЖЕНА
Загонетна дубина,
пространство страсти,
у загрљају времена,
од мудраца направи пајаца.
ПЕСМА НОВА
АМПЛИТУДА ПРОЛАЗНОГ
Туговати немој,
угасићеш светлост,
сачекај пролећа да
донесу осмехе
и зелене погледе ,
кад јутра нестају за дужине дана,
кад птице грле висине,
Глупима немој поклањати чекања,
пролазност они збуњују,
спајају тмине,
у живот тамнији.
ЂОРЂЕ ВРАЊЕШ – БАЛАДА О ГВОЖЂУ
Носим у себи црнутак гвожђа,
острвце тврдо у рачвању крви,
ако ме свега претвор у рђу,
бићу земља што се родом мрви.
То мога сина мучи више него мене,
кад га у сновима сретне,
због тога што тајну,
не може сам да одгонетне.
Ја ћутим пред својом жељом,
да њега моја сјена не прати,
кажем му само тек онако,
оваквог ме је родила мати.
Ране и на дрвећу замлађују,
али трагове не брише смола,
откриће он под мојом кожом,
дуго скривани рудник бола.
Па нек се једном догоди и то,
кад му већ не остављам ништа,
памтиће ме бар по рудишту,
у мени гвозденог пепелишта.
Песник је 1941. године са непуних 10 година преживео стрељање.
ИСКРЕ:
-НЕ ПОСТОЈИ ИНТЕРЕС НИ СТРАХ КОЈИ
МОЖЕ ЕЛИМИНИСАТИ САВЕСТ АКО ЈЕ ИМА.
АФОРИЗАМ:
–
ЦЕЗАРЕ КОЦКА ЈЕ ЗАБРАЊЕНА,МАНИ СЕ БАЦАЊА.
© Андрeја Ђорђе Врањеш
СЛИКАР
Дуго живи као слике његове,
боје су азбука срца,
изложбе акварели душе.
На палети снова
слика најлепшу слику.
Ако му се сан оствари,
надживео је вечност.
ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.
ЉУБАВИ ТРАЈНЕ
Ако сам волео море искона,
волео сам његове тајне,
удисао из њега мирисе плаве,
сновима дувале буре прадавне.
Ако сам волео небо пространо,
летео сам крилима птица,
гледао облаке како се љубе,
изнад људских низбрдица.
Ако сам волео земљу борја,
тражио сам у њој скривене пркосе,
што колевке туге крију,
што се над претке цркве надносе.
НАДАЊА
Надањем је пипао изнад светлости,
тражио неке нове бегунце,
желео је угледати Икара,
који је преварио Сунце.
Цео живот молио је небо,
а оно неумољиво било,
уместо Икара изнад Сунца,
лети авионско крило.
ЖЕНА
Загонетна дубина,
пространство страсти,
у загрљају времена,
од мудраца направи пајаца.
ПЕСМА НОВА
АМПЛИТУДА ПРОЛАЗНОГ
Туговати немој,
угасићеш светлост,
сачекај пролећа да
донесу осмехе
и зелене погледе ,
кад јутра нестају за дужине дана,
кад птице грле висине,
Глупима немој поклањати чекања,
пролазност они збуњују,
спајају тмине,
у живот тамнији.
ЂОРЂЕ ВРАЊЕШ – БАЛАДА О ГВОЖЂУ
Носим у себи црнутак гвожђа,
острвце тврдо у рачвању крви,
ако ме свега претвор у рђу,
бићу земља што се родом мрви.
То мога сина мучи више него мене,
кад га у сновима сретне,
због тога што тајну,
не може сам да одгонетне.
Ја ћутим пред својом жељом,
да њега моја сјена не прати,
кажем му само тек онако,
оваквог ме је родила мати.
Ране и на дрвећу замлађују,
али трагове не брише смола,
откриће он под мојом кожом,
дуго скривани рудник бола.
Па нек се једном догоди и то,
кад му већ не остављам ништа,
памтиће ме бар по рудишту,
у мени гвозденог пепелишта.
Песник је 1941. године са непуних 10 година преживео стрељање.
ИСКРЕ:
-НЕ ПОСТОЈИ ИНТЕРЕС НИ СТРАХ КОЈИ
МОЖЕ ЕЛИМИНИСАТИ САВЕСТ АКО ЈЕ ИМА.
АФОРИЗАМ:
–
ЦЕЗАРЕ КОЦКА ЈЕ ЗАБРАЊЕНА,МАНИ СЕ БАЦАЊА.
© Андрeја Ђорђе Врањеш
(Прочитано: 63 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.283.586 пута)
