Љубодаг Обрадовић је показао књигу НАДА – Зорана Јовановића – ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕО ПРОГРАМ!
НАДА
Празна оста кућа мог прадеде
прозоре јој умивају кише,
на тавану попуцале греде
Само трешња још увек мирише.
Празна оста кућа мог прадеде
прозоре јој умивају кише,
на тавану попуцале греде
Само трешња још увек мирише.
Огњиште је давно угашено
у оџаку сад се гнезде вране
по дворишту блато расквашено
Само орах болно шири гране.
у оџаку сад се гнезде вране
по дворишту блато расквашено
Само орах болно шири гране.
Под амбаром у осами ћуте
стари јарам и кола теглећа
с њима виле, немарно ћушнуте
Само дуд још олиста с пролећа.
На дувару слике црно-беле
кум, прадеда и стари побратим
успомене давно избледеле
ал’ још увек радо им се вратим.
© Зоран Јовановић
(Прочитано: 60 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.298.876 пута)