Моји су песници, обични људи,
масних шешира, зараслих брада,
што сањају снове, топлих боја,
спавају по клупама лучким,
испод попрсја, превараних хероја.
Учесници свих истина, свих дилема,
изгибија и проблема,
свога дела оријаши.
Не волим песнике салона, високог сјаја,
они знају да пишу,
али не осећају арому, просутог џема,
његов су потрошили траг,
мириси, отменог АРМАНИ парфема.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
