Rana zora nudi cvetni miris ruža
dok se zrno sreće kano polen širi
mesto tame svetlost meni ruke pruža
šapuće mi pesmu da mi srce smiri
Prozirna tišina zrači blagim žarom
kap po kap se svitanj u duši naseli
kao da dolaziš srećna pred oltarom
osmehom mi svoju dušu razveseli
U beskraju tren se nežno zaustavi
kao da i vreme snove moje voli
u tišini jutra duša tiho slavi
tvoj lik što za ljubav tako milo moli.
Dodir tvoj me vodi kroz nebeske luke
đulom okupane tvoje nežne ruke.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
19.07.2025g.
(Прочитано: 39 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.973 пута)
