Као кроз маглу се сећам година пре овога времена,
Када смо били деца. Другови и браћа.
Играли се заједно.
Спавали у истом кревету, јели из истог тањира, најчешће пасуљ.
Месо и колаче само за славу,
Заједно славили рођендане, године нове.
Данас, деца, унуци, разни проблеми.
Отуђили смо се. Одвојили. Разишли.
Године су нас прегазиле, полако али сигурно.
Све пролази, али смрт нас још није прегазила.
И док дишемо, сећања живе.
Можда ћемо се опет сетити, можда се опет наћи,
Негде, где деца опет деле исти
тањир пасуља.
(Прочитано: 81 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.240 пута)