БАЈАЛИЦА – Милосав Ђукић Ђука

БАЈАЛИЦА

Хоћеш да ти бајалицом
ја отерам страх,
звезде да ти дохватим
и угасим мрак.

Ја још увек памтим
те чаробне речи
што је говорила
остарела бака,
мало погрбљена.

Остадоше оне
да живе у мени,
сада их поклањам
једној лепој жени.

Бајка бајалица
о седам дунђера
и седам волова
што копаше белу земљу
и однеше белу земљу
на Колан планину.

Док казује речи
милује те пером,
орошено чело
са скутом покрива,
чежњу за животом
поткрепљује вером.

Зато ти, ево,
 поклањам ту бајку
желећи да нађем
у твом срцу мајку.

Можда су то само
речи потрошене
због жеље за тобом
што ниси крај мене

© Милосав Ђукић Ђука