Molim

Molim jutro da ti na tek skuvano zamiriše mleko.
Molim sunce da te zorom pomiluje meko.
Molim nebo da se nad tobom otvori, proguta svu bol,
u zatvor je svemirski zatvori.
Molim sebe da jednom mi reči ucute,
da mirno legneš tu na moje skute.
I djavola molim da se životima našim ne igra,
da se oko nas ne vrti kao čigra.
Molim tebe da zaborav po mislima svojim poseješ,
zaboraviš da postojim,
počneš opet da se smeješ.
Molitvu na molitvu kalemim,
molim život da nas ne skameni.
Lomim misli, lomim prste,
čekam reči čiste, bistre.
Molim Boga da me čuje,
srcu mome poveruje.
Molim tugu da razume
ništa nemaš da ti uzme,
što uzeli drugi nisu.
Pesmu molim da utihne
i da nova,razdragana
u tvom srcu zorom nikne.

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić