Hladna će zima svoje ruke sklopiti
goli će ostati samotni bregovi
sa neba će beskrajnu tugu topiti
novembarski ledeni, mokri snegovi
I opet će fijuk tišinu da slama
sa razboja hladnog novembarskog tkača
od tanane svile satkaće jelama
biserne toke na kragni ogrtača
Zacviliće vetar kroz čestere guste
tražiće izdanke proklijalog slada
da prekrije snegom oranice puste
da pod njim iznikne nežna duša mlada
Al’ zalud će zima sve odore šiti
tiho jezde topli vetrovi sa juga
snegove će mokre brzo otopiti
opet će u srcu carovati tuga
Čekaće u tami sve dok zima mine
šumom ozelene samotni bregovi
da se kao čežnja na grud’ma raspline
da zanavek caruju mokri snegovi.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 109 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.457 пута)
