Тражим…
Кап воде на нечијем длану,
мелем за тешку, непреболну рану.
Један осмех што душу лечи,
да ми срце рањено излечи.
Загрљај да ме од невоље сакрије,
додиром нежним да ме обавије.
Једну руку, топлу и меку…
Тражим човека – у човеку.
Тражим…
Речи које заглушују тишину,
зрак сунца који обгрли планину
и топло ме по лицу милује.
Тражим глас који кроз време путује,
да ме смири кад осетим тугу неку…
Тражим човека – у човеку!
Две птице што цвркућу у гнезду
и једну сјајну, лутајућу звезду.
У бесмислу да пронађем смисао.
Тражим једну изгубљену мисао,
што стално плови кроз мутну реку.
Тражим човека – у човеку!
Спас од тужне чамотиње,
извор воду сред пустиње,
да умивам њоме лице.
Златно перо рајске птице,
да ми брише сузе кад потеку.
Тражим човека – у човеку!
Rođena 1969.godine u Leskovcu, gde trenutno živi i radi. Završila je Tehnološki fakultet u Leskovcu, ali vrlo malo je radila u struci. Poezija je njena velika ljubav bila i ostala. Nakon završetka fakulteta udala se i posvetila porodici. U tom periodu prestaje sa pisanjem. Nakon 20 i više godina vraća se poeziji sa još većim žarom i do današnjeg dana ne prestaje da piše. Osim ljubavne poezije piše rodoljubive, misaone, satirične pesme i priče na književnom jeziku, kao i na dijalektu (prizrensko - timočkom). Do sada je objavila tri zbirke poezije,a u pripremi je
četvrta. Učestvovala je u mnogim Antologijama i zbornicima gde su njene pesme objavljene. Više puta je nagrađivana na raznim pesničkim konkursima i susretima.
Види све чланке од Vesna Stojković
