Deder rode, naspi malo vode,
da mi suze nesmetano teku,
noćas rode ljubu mi odvode;
nekom drugom u postelju meku.
Znaš li druže, brao sam joj ruže,
zorom ranom rosom okupane ;
da svoj miris po kosi joj pruže,
da je ljube beli dan dok svane.
Znaš li brate, spremao sam svate,
da isprosim ta dva oka snena;
kad se laste vrelom jugu vrate,
da postane voljena mi žena.
Zato sipaj, nek bujica teče,
ne dam suzi da zamre u oku;
neka tiho decembarsko veče,
svo potone u vodu duboku.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 125 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.471 пута)
