КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ
Крочила си у мој живот,
“лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!”
Осмехом си растерала море,
чежњом пробудила немир.
Чекајући с тобом зоре,
открио сам свој свемир.
Хтела си одмах све:
чедност на олтар изнела…
А у души си знала, гле,
лепотом си ме сагорела!
Ушла си ми у вене,
мислима прострујала,
у срцу распукла успомене,
машту у прах разујала…
Шетајући на месечини гола
звезде си довела до бола,
а у души разбудила страх
да све је илузија!
Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо – вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 61 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.234 пута)
