НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
Догађаји и ми у њима. Шта ће донети године у наступању, шта очекивати од дана у мозаику многобројних које називамо животом, ми не знамо. Октобар те
1970. године био је прохладан, дан кишан, монотон каквог јесен донесе у домове па и у покрете људи. Био сам ђак првак, отац ме повео на сајам књига у Београд. Мој први сусрет са гужвом која ме подсетила на пијацу на коју ме мајка водила сањивог, само ова пијаца није намењена за куповину воћа, поврћа, млека и млечних производа, него је позорница књиге, коју сам доживео као стециште скупљеног знања, место кретања великог броја уметника. Отац ће ми купити двадесетак сликовница које ћу доцније радостан прелиставати и упијати прочитано. У амбијенту, мимоилажења и сусретања са очевим пријатељима из истог фаха, у трену једном налетесмо на Мирослава Караулца очевог школског друга из бањалучке Реалне гимназије. Сусрет срдчан препун емоција, тада нисам могао знати ко је Мирослав Караулац.
Сећам се да смо отишли у инпровизовану просторију, да смо се задржали више од сата, слушали смо богато предавање о Иви Андрићу, излагао га је поменути господин. Касније ће Караулац као познавалац живота и опуса Андрићевог написати на ову тему неколико књига, међу њимаи познато дело ,, РАНИ АНДРИЋ“. Мени ће после десетак година бити јасно шта сам слушао. А шта се тада залепило за моје уво, био је кратак осврт на Андрићево здравље, односно оболевање док је био веома млад, због тог аспекта сам се одлучио за ово писаније. Елем предходних дана пре необичног предавања, како то случај намести, кад нешто хоће да се догоди, у рукама ми се нашао Политикин забавник у којем сам прочитао опширан чланак о туберкулози. Упознао сам се са детаљима болести, да је била смтртоносна болест, да се масовно умирало од ње и да је Флеминг знатно касније од њеног појављивања открио спасоносни лек пеницилин. Завршило се предавање отац је причао са Караулцем. Не знајући ни данас зашто сам то учинио, шта је био разлог, прекинуо сам разговор и упитао обојицу: ,,Како је Андрић успео да победи туберкулозу кад је Флеминг открио пеницилин знатно касније?“
Обојица су остали затечени. Мирослав ме благо погледао и упитао : ,, Како знам ко је Флеминг, шта је пеницилин и када је откривен“? Пре неколико дана читао сам у Политикином забавнику о овој болести рекао сам значајно озбиљан. Сагео се, помиловао ме по коси и купио ми на растанку сликовницу Мачак у ЧИЗМАМА. Оцу је рекао, да је данима размишљао како је Андрић преживео туберкулозу у тешким условима живота. Нико му на тему Андрићевог оболевања, није поставио слично питање. Остало је као чуђење. Касније сам сазрео закључио зашто ми је купио сликовницу са овим насловом? Вероватно је код њега постојала жеља да у животу грабим према успеху корацима од седам миља. На жалост наслов или није био инспиративан, или су јаче биле људске подвале. У приватној библиотеци брижљиво чувам дело РАНИ АНДРИЋ СА ПОСВЕТОМ, коју је отац добио. Датум није написан.
У СНУ
Слушао је,
шуштање лишћа,
јесен је измештала боје пред зимом.
Рекла је дођи на Шанзелизе.
Чуо је њен вокал,
вратио се у сан,
да је не изгуби.
ЗАЉУБЉЕНЕ ОЧИ
Најлепше су кад воле,
У пролеће,
препуне среће,
тада су највеће.
ПРОЛАЗНОСТ
Ове очи изгубиће сјај,
ноге које су газиле,
авенијом светлости,
прекинуће своју мисију,
све ће се завршити.
Треба одати поштовање пролазности,
да је нема не би било страха,
у животу праха.
– ИСКРА
– КАД СВЕ ПРОЂЕ, СЕЋАЊЕ ЈЕ ЈОШ ЈЕДИНА БЛИСКОСТ.
© Андреја Ђ. Врањеш
10.06.2022. године
(Прочитано: 217 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.176 пута)
Дивно сећање које је, поред Божијег дара, сигурно допринело да данас будете песник за респект.
Хвала Вам господине Бранко,
Хвала Вам на вашем јавном ставу о поезији коју стварам, уздиже и обавезује.
О себи је непристојно говорити, човек је тада скроман или нарцисоидан.
Рећи ћу Вам да постоје дијаметрална мишљења Вашем и других уважених читалаца моје поезије из Крушевца. Један угледни песник који живи у Новом Саду. Врујте да ме је срамота пренети шта је изјавио за моју поезију истина не јавно већ приватно преко мејла. Поменути му славно име нисам мислио, али ћу рећи ипак, осећам то као унутрашњу дубоко људску потребу. Рекао је ових дана за моју поезију следеће. Написаћу великим словима, па нека људи који ме прате шта пишем упореде.
ПОШТОВАНИ АНДРЕЈА ,
ЖАО МИ ЈЕ АЛИ МОРАМ БИТИ ИСКРЕН ЈЕР СТЕ ТО ОД МЕНЕ ТРАЖИЛИ. ВАШЕ ПЈЕСМЕ СУ ИСУВИШЕ НАИВНЕ, БЕЗ МИСАОНЕ ДУБИНЕ И ЈЕЗИЧКОГ БОГАТСТВА. НАЂЕ СЕ ПО НЕКИ СТИХ АЛИ НЕДОВОЉНО ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ У ЛЕТОПИСУ. ТО ЈЕ СВЕ ШТО ИМАМ ДА ВАМ КАЖЕМ. СВАКО ДОБРО И ЊЕГОВ ПОТПИС. ПА ја то не бих господине Бранко псу написао. АЛИ ШТА ЋЕ ТЕ. ТАЈ ПЕСНИК РЕЋИ ЋУ И ТО ГЛАСНО ЈАВНО ЗОВЕ СЕ ЂОРЂО СЛАДОЈЕ УРЕДНИК ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ.
МОЈ ОДГОВОР ЈЕ БИО БЛАГО ИРОНИЧАН.
НАПИСАО САМ МУ СЛЕДЕЋЕ: ,, НИСТЕ СВЕСНИ КОЛИКО СТЕ МИ ОТВОРИЛИ ОЧИ”, ХВАЛА ВАМ НА ИСКРЕНОСТИ.
ЖЕЛИМ ВАМ СВЕ НАЈЛЕПШЕ БРАНКО И ХВАЛА НА ДИВНИМ РЕЧИМА. АНДРЕЈА.
Ma, zaboravite ga. To je “čuveni pesnik” sociolog koji je po političkoj liniji, na visokom položaju, pokupio mnoge prestižne nagrade koje mu realno ne pripadaju.
Direktor je Kulturnog centra u Novom Sadu, a Matica Srpska? To mi je i čudno i upitno. Treba da znate da je utekao iz Kline u Vojvodinu dok smo se mi iz Srbije, mobilisani od strane JNA, ostali boriti protiv ustaša.
Dakle, nije važno šta je rečeno već ko je to rekao.
S obzirom ko i kako vodi kulturu u Srbiji neće me začuditi ako dotični dobije i NIN-ovu nagradu.
Поштовани господине Мијатовићу,
Мање више знам његову песничку узлазну линију,
делим са Вама мишљење У ЦЕЛОСТИ.
Срдачно Вас поздрављам са уважавањем.
Андреја.
Поштовани Бранко,
Знам његову биографију па ипак сам остао у стању привременог шока,
емотиван сам по својој природи, чини ми се да такав егоизам нисам у животу доживео,
толико осионо, без скрупула и коначно без основа, па то је заиста без преседана у опхођењу јавне личности требало би бити културног човека. Нисам случајно одреаговао овако. ХВАЛА ВАМ НА ПЛЕМЕНИТОСТИ И ЧЕСТИТОСТИ.
С поштовањем Андреја.
Poštovani Andreja,
Imate moje puno poštovanje i respekt za sve što pišete i stvarate.
Tu bih stao jer mi elementarno domaćinsko vaspitanje ne dozvoljava da komentarišem dalje.
Samo napred druže.
Kratko se živi da bi smo traćili vreme na neke nama nebitne likove i njihove komentare.
Dobro zdravlje i samo pozitivno.