ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН
Како је понекад лепо
бити сумануто слободан
када сви слично мисле
а не смеју гласно рећи
да праве слободе
нигде довољно нема
Како је срећна рука
која без страха
изврће освојену
поетику и гради
нову школу на месту
дуго трошених идеала
Како је старцу када
поподне шетајући
по парку макар
само за трен у очима
насмејаног дечака
препозна себе самог
полетелог ко зна куда
без компаса и без крила
Како је узбудљиво
брате мој када одједном
скочим у бунар песме
и изроним на другу
страну још више
жедан и опседнут
неутолном чежњом
за слободом
© Радомир Андрић, Београд
Објављено у часопису ПоезијаСРБ број 3.
(Прочитано: 171 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.319 пута)
