ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН – Радомир Андрић

ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН

Како је понекад лепо
бити сумануто слободан
када сви слично мисле
а не смеју гласно рећи
да праве слободе
нигде довољно нема

Како је срећна рука
која без страха
изврће освојену
поетику и гради
нову школу на месту
дуго трошених идеала

Како је старцу када
поподне шетајући
по парку макар
само за трен у очима
насмејаног дечака
препозна себе самог
полетелог ко зна куда
без компаса и без крила

Како је узбудљиво
брате мој када одједном
скочим у бунар песме
и изроним на другу
страну још више
жедан и опседнут
неутолном чежњом
за слободом

Настави са читањем “ЈОШ ВИШЕ ЖЕДАН – Радомир Андрић”