Моје су истине прошле, нечије ће тек сутра … Свему што промишљаш, гласови су тек гости, али док бираш тренутак и одмериш се, изнутра, већ ти промакну збори достојни мислености!
Пра-реч суштине негде заостане – увек се чини – мисао је недоречена: доживљају и осећању реч не пристане, као венцу латица, с ума одвојена.
Таква латица песника стисла! Све страсно ради на погон смисла, пропиње се и хвата сјај мисли! А сјај је неухватан …
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
