СЈАЈ МИСЛИ
Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!
Пра-реч суштине
негде заостане –
увек се чини – мисао
је недоречена:
доживљају и осећању
реч не пристане,
као венцу латица,
с ума одвојена.
Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …
Настави са читањем “СЈАЈ МИСЛИ – Зорица Арсић Мандарић”