Реци ми кнеже Лазаре
Кажи ми сада свети Лазаре .
Где живи мртва душа поробљена,
Јел на Косову равном
Где Божури цветају из корова
Тамо где мајка без суза оплака синове.
Где заклетва оста главом плаћена,
Где сестра тражи брата, жена мужа
Тамо где мртвима гаврани очи ваде
И шакали кости по пољу носе.
Реци ми Кнеже где душа српска спава.
Да ли си на своје скуте јунаке привио са Кошара,
Те орлове младе што живот један за другог дадоше
Бранећи земљу, веру и цркве наше.
Реци ми јел правда оста слепа код здравих
Да ли се наш душман својим јунаштвом хвали.
А клетва црвена ко Божур стиже
И нема суза код Срба бистрих,
Очи црвене крваре од бола
Проклињу истином џелата свога.
Реци ми брате по вери чистој
Да ли си учио децу од рођења
Да воле груду своје земље више од себе,
Сваку стопу камен и трн што ниче.
Учи их ако ниси да воле Бога и веру своју
Чисту као изворска вода што рађа се из камена.
Реци им да када дође време
И земља поново почне да крвари за спасење
Да умрети за њу је часно.
© Дејан Петровић Кенац
