Запљускује хриди разјарено море.
Удаљена лађа сред пучине, сама
чека смирај ноћи и зачетак зоре.
Узалуд, јер светлост не допушта тама.
Врх таласа моћног сручи се ко’ ала
на галију с’ које одјекују крици
моћника, којим је снага понестала,
а одувек беху охоли силници?
Галиоти “бедни” саздани од моћи
корбача” што снажне ишара им груди
ломе крхка весла усред бурне ноћи
са исконском жељом да постану људи!
Пуцају синџири окови и ланци
са мишица оних који досад беху
жртве богохулних, који као странци
злочин прославише у крви и греху.
Док галија тоне у безмерну воду
запевало робље песму завичајну.
У дубини плавој стекоше слободу.
Само сиње море зна њихову тајну!
(C) Душан Комазец
(Прочитано: 78 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.110 пута)